Закон о парничном поступку
24. Трошкови поступка
1. Парнични трошкови
Члан 383.
(1) Парничне трошкове сачињавају издаци учињени у
току или поводом поступка.
(2) Парнични трошкови обухватају и награду за рад
адвоката и других лица којима закон признаје право на
награду.
Члан 384.
Свака странка претходно сама сноси трошкове које је
проузроковала својим радњама.
Члан 385.
(1) Кад странка предложи извођење доказа, дужна је да
по налогу суда унапријед положи износ потребан за подмирење
трошкова који ће настати поводом извођења
доказа.
(2) Кад извођење доказа предложе обје странке, суд ће
одредити да износ потребан за подмирење трошкова
положе обје странке на једнаке дијелове.
(3) Суд ће одустати од извођења доказа ако износ потребан
за подмирење трошкова не буде положен у року који
суд одреди.
(4) Изузетно од одредбе става 3. овог члана, ако суд по
службеној дужности одреди извођење доказа ради
утврђивања чињеница у вези са примјеном члана 3. став
2. овог закона, а странке не положе одређени износ, предујам
трошкова за извођење доказа исплатиће се из средстава
суда.
Члан 386.
(1) Странка која у цјелини изгуби парницу дужна је да
противној странци накнади трошкове.
(2) Ако странка дјелимично успије у парници, суд може с
обзиром на постигнути успјех, одредити да свака странка
подмирује своје трошкове или да једна странка накнади
другој сразмјеран дио трошкова.
(3) Суд може одлучити да једна странка накнади све
трошкове које је друга странка имала, ако противна
странка није успјела само у сразмјерно незнатном дијелу
свог захтјева, а због тог дијела нису настали посебни
трошкови.
(4) Према резултату доказивања суд ће одлучити да ли ће
трошкове из члана 385. став 4. овог закона сносити једна
или обје странке или ће ти трошкови пасти на терет
трошкова суда.
Члан 387.
(1) При одлучивању који ће се трошкови надокнадити
странци суд ће узети у обзир само оне трошкове који су
били потребни ради вођења парнице. О томе који су
трошкови били потребни, као и о висини трошкова,
одлучује суд оцјењујући брижљиво све околности.
(2) Ако је прописана тарифа за награде адвоката или за
друге трошкове, ови трошкови одмјериће се по тој тарифи.
Члан 388.
Странка је дужна да независно од исхода парнице
накнади противној странци трошкове које је проузроковала
својом кривицом или случајем који се њој догодио.
Члан 389.
Ако није било повода за подношење тужбе, због тога
што је тужени већ признао своју обавезу и био је спреман
испунити, или због других разлога, тужилац ће накнадити
туженом парничне трошкове.
Члан 390.
(1) Тужилац који повуче тужбу дужан је да противној
странци накнади парничне трошкове, осим ако је
повлачење тужбе услиједило послије испуњења захтјева
од стране туженог.
(2) Странка која одустане од правног лијека дужна је да
противној странци накнади трошкове настале поводом
правног лијека.
Члан 391.
(1) Свака странка сноси своје трошкове ако је парница
завршена судским поравнањем, а у поравнању није
другачије уговорено.
(2) Трошкови поравнања које је покушано, али није
успјело улазе у парничне трошкове.
Члан 392.
Ако у излучној парници буде усвојен тужбени захтјев
за излучење ствари, а суд утврди да је тужени као повјерилац
у извршном поступку имао оправданих разлога да
сматра да не постоје права трећих лица на овим стварима,
одредиће да свака странка сноси своје трошкове.
Члан 393.
(1) Супарничари сносе трошкове на једнаке дијелове.
(2) Ако постоји знатна разлика у погледу њиховог удјела
у предмету спора, суд ће према сразмјери тог удјела
одредити колики ће дио трошкова накнадити сваки од
супарничара.
(3) Супарничари који су солидарно одговорни у главној
ствари, одговарају солидарно и за трошкове досуђене
противној страни.
(4) За трошкове проузроковане посебним парничним
радњама појединих супарничара остали супарничари не
одговарају.
Члан 394.
Ако омбудсмен учествује у поступку као странка, он
има право на накнаду трошкова по одредбама овог
закона, али не и право на награду.
Члан 395.
Одредбе о трошковима примјењују се и на странке
које заступа јавно правобранилаштво. У том случају
трошкови поступка обухватају и износ који би се странци
признао на име награде адвокату.
Члан 396.
(1) О накнади трошкова одлучује суд на одређени захтјев
странке без расправљања.
(2) Странка је дужна да у захтјеву опредијељено наведе
трошкове за које тражи накнаду. Захтјев за накнаду
трошкова странка је дужна да стави најдоцније до
завршетка расправљања које претходи одлучивању о
трошковима, а ако се ради о доношењу одлуке без
претходног расправљања, странка је дужна да захтјев за
накнаду трошкова стави у приједлогу о коме суд треба да
одлучи.
(3) О захтјеву за накнаду трошкова суд ће одлучити у
пресуди или рјешењу којим се завршава поступак пред
тим судом.
(4) У току поступка суд ће посебним рјешењем одлучити
о накнади трошкова само кад право на накнаду
трошкова не зависи од одлуке о главној ствари.
(5) У случају из члана 390. овог закона, ако повлачење
тужбе или одустанак од правног лијека није извршен на
расправи, захтјев за накнаду трошкова се може ставити у
року од 15 дана по пријему обавјештења о одустанку,
односно повлачењу тужбе.
Члан 397.
(1) Кад суд одбаци или одбије правни лијек, одлучиће и о
трошковима насталим у поступку поводом тог правног
лијека.
(2) Кад суд преиначи одлуку против које је поднијет
правни лијек или укине ту одлуку и одбаци тужбу,
одлучиће о трошковима цијелог поступка.
(3) Кад се укине одлука против које је поднијет правни
лијек и предмет врати на поновно суђење, оставиће се да
се о трошковима поступка поводом правног лијека
одлучи у коначној одлуци.
(4) Суд може поступити по одредби става 3. овог члана и
кад одлуку против које је поднијет правни лијек само дјелимич
но укине.
Члан 398.
Одлука о трошковима садржана у пресуди може се
нападати само жалбом на рјешење ако се истовремено не
напада и одлука о главној ствари.
2. Трошкови у поступку за обезбјеђење доказа
Члан 399.
(1) Трошкове поступка за обезбјеђење доказа сноси
странка која је поднијела приједлог за обезбјеђење
доказа. Она је дужна да накнади и трошкове противној
странци, односно постављеном привременом заступнику.
(2) Ове трошкове странка може накнадно остваривати
као дио парничних трошкова, према успјеху у парници.
3. Ослобођење од плаћања трошкова поступка
Члан 400.
(1) Суд ће ослободити од плаћања трошкова поступка
странку која према свом општем имовном стању није у
могућности да сноси ове трошкове без штете по нужно
издржавање своје и своје породице.
(2) Ослобођење од плаћања трошкова поступка обухвата
ослобођење од плаћања такса и ослобођење од полагања
предујма за трошкове свједока, вјештака, увиђаја,
превођења и судских огласа. Суд може ослободити
странке од плаћања свих трошкова или једног дијела
трошкова поступка.
Члан 401.
Приликом доношења одлуке о ослобођењу од
плаћања трошкова поступка суд ће брижљиво оцијенити
све околности, а нарочито ће узети у обзир вриједност
предмета спора, број лица која странка издржава и приходе
које имају странка и чланови њене породице.
Члан 402.
(1) Одлуку о ослобођењу од плаћања трошкова поступка
доноси првостепени суд на приједлог странке.
(2) Странка је дужна да уз приједлог поднесе доказе о
свом имовном стању.
(3) Кад је то потребно, суд може по службеној дужности
прибавити потребне податке и обавјештења о имовном
стању странке која тражи ослобођење, а може о томе
саслушати и противну странку.
(4) Против рјешења суда којим се усваја приједлог
странке за ослобађање плаћања трошкова поступка није
дозвољена жалба.
Члан 403.
Предујам за трошкове од чијег је плаћања странка
ослобођена, исплатиће се из средстава суда.
Члан 404.
(1) Рјешење о ослобођењу од плаћања трошкова поступка
првостепени суд може у току поступка укинути ако
утврди да је странка у стању да сноси трошкове поступка.
Том приликом суд ће ријешити да ли ће странка потпуно
или дјелимично накнадити и оне трошкове и таксе од
којих је раније била ослобођена.
(2) Првенствено се имају надокнадити износи исплаћени
из средстава суда.
Члан 405.
(1) Таксе и трошкови исплаћени из средстава суда, чине
дио парничних трошкова.
(2) О накнади ових трошкова од стране противника
странке која је ослобођена од плаћања трошкова поступка
суд ће одлучити по одредбама о накнади трошкова.
(3) Таксе и трошкове исплаћене из средстава суда
наплаћује по службеној дужности првостепени суд од
странке која је дужна да накнади ове трошкове.
(4) Ако је противник странке која је ослобођена од
плаћања трошкова поступка одлуком суда обавезан да
накнади парничне трошкове, а утврди се да он није у
стању да те трошкове плати, суд може накнадно одредити
да трошкове из става 1. овог члана плати у цјелини или
дјелимично странка која је ослобођена од плаћања
трошкова поступка из онога што јој је досуђено. Тиме се
не дира у право ове странке да за оно што је платила
тражи накнаду од противника.