Закон о парничном поступку

2. Надлежност суда

(1) Суд по пријему тужбе оцјењује да ли је надлежан.
(2) Приликом оцјењивања надлежности, суд ће узети у обзир наводе у тужби и чињенице које су суду познате.
(3) Ако се у току поступка промијене околности на којима је заснована надлежност суда, суд који је био надлежан у вријеме подношења тужбе остаје и даље надлежан и ако би због тих промјена био надлежан други суд.

(1) Суд у току цијелог поступка по службеној дужности пази да ли рјешавање спора спада у судску надлежност.
(2) Кад суд у току поступка утврди да за рјешавање спора није надлежан суд него неки други орган, огласиће се ненадлежним, укинуће спроведене радње у поступку и одбациће тужбу.
(3) Кад суд у току поступка утврди да за рјешавање спора није надлежан суд у Републици Српској, по службеној дужности огласиће се ненадлежним, укинуће спроведене радње у поступку и одбациће тужбу.

Сваки суд у току цијелог поступка по службеној дужности пази на своју стварну надлежност.

(1) До доношења одлуке о главној ствари суд ће рјешењем обуставити парнични поступак ако утврди да би поступак требало спровести по правилима ванпарнич ног поступка. Поступак ће се по правоснажности рјешења наставити по правилима ванпарничног поступка пред надлежним судом.
(2) Радње које је спровео парнични суд, као што су увиђај, вјештачење, саслушавање свједока и друго и одлуке које је донио тај суд, нису без важности зато што су предузете у парничном поступку.

(1) Суд се може поводом приговора туженог огласити мјесно ненадлежним ако је приговор поднијет најдоцније у одговору на тужбу.
(2) Суд се може огласити по службеној дужности мјесно ненадлежним само кад постоји искључива мјесна надлежност неког другог суда, али најдоцније до подношења одговора на тужбу.

(1) По правоснажности рјешења којим се огласио ненадлеж ним, суд ће без одлагања, а најдоцније у року од три дана, уступити предмет надлежном суду.
(2) Суд коме је предмет уступљен као надлежном наставић е поступак као да је код њега био покренут.
(3) Парничне радње ненадлежног суда, као што су увиђај, вјештачење, саслушавање свједока и друго, нису без важности зато што их је предузео ненадлежан суд.

(1) Ако суд коме је предмет уступљен као надлежном сматра да је надлежан суд који му је предмет уступио или неки други суд, доставиће, у року од три дана, предмет суду који треба да ријеши овај сукоб надлежности, осим ако нађе да му је предмет уступљен усљед очигледне омашке, а требало је да буде уступљен неком другом суду, у ком случају ће уступити предмет другом суду и о томе обавијестити суд који му је предмет уступио.
(2) Кад је поводом жалбе против одлуке првостепеног суда којом се он огласио мјесно ненадлежним одлуку донио другостепени суд, за ту одлуку везан је у погледу надлежности и суд коме је предмет уступљен, ако је другостепени суд који је одлуку донио надлежан за рјешавање сукоба надлежности између тих судова.

(1) Сукоб надлежности између судова рјешава заједнички непосредно виши суд.
(2) Сукоб надлежности Врховног суда Републике Српске и основног, односно окружног суда, рјешава Врховни суд Републике Српске у општој сједници.

(1) Док се не ријеши сукоб надлежности, суд коме је предмет уступљен дужан је да предузима оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања.
(2) Против рјешења којим се одлучује о сукобу надлежности није дозвољена жалба.

Сваки суд врши радње у поступку на свом подручју, али ако постоји опасност због одлагања, суд ће предузети извршење појединих радњи и на подручју другог суда. О томе ће се обавијестити суд на чијем подручју ће се предузети радња.

У погледу надлежности судова у Републици Српској у поступцима у којима је странка странац који ужива право имунитета у Босни и Херцеговини, страна држава или међународна организација, важе правила међународног права.

Суд у Републици Српској надлежан је за суђење кад је његова надлежност у спору са међународним елементом изричито одређена законом Босне и Херцеговине или Републике Српске или међународним уговором. Ако у закону или међународном уговору нема изричите одредбе о надлежности суда у Републици Српској за одређену врсту спорова, суд у Републици Српској је надлежан за суђење у тој врсти спорова и кад његова надлежност произилази из одредаба овог закона о мјесној надлежности.

У парничном поступку судови суде у границама своје стварне надлежности одређене овим или другим законом Републике Српске.


(1) Ако законом није одређена искључива мјесна надлежност неког другог суда, за суђење је надлежан суд који је опште мјесно надлежан за туженог.
(2) У случајевима предвиђеним у овом закону за суђење је поред суда опште мјесне надлежности надлежан и други одређени суд.

(1) За суђење је опште мјесно надлежан суд на чијем подручју тужени има пребивалиште, ако посебним законом није другачије утврђено.
(2) Ако тужени нема пребивалиште, опште мјесно надлежан је суд на чијем подручју тужени има боравиште.
(3) Ако тужени поред пребивалишта има и боравиште у коме другом мјесту, а према околностима може се претпоставити да ће ту боравити најмање годину дана од дана подношења тужбе, опште мјесно надлежан је и суд боравишта туженог.

(1) За суђење у споровима против Републике Српске, општине, као и других облика територијалне организације, опште мјесно надлежан је суд на чијем се подручју налази сједиште њихове скупштине.
(2) За суђење у споровима против осталих правних лица, опште мјесно надлежан је суд на чијем се подручју налази њихово сједиште.

За суђење у споровима против држављанина Републике Српске и Босне и Херцеговине који стално живи у иностранству, опште мјесно надлежан је суд његовог посљедњег пребивалишта у Републици Српској.

(1) За суђење у споровима о вануговорној одговорности за штету, поред суда опште мјесне надлежности, надлежан је и суд на чијем је подручју штетна радња извршена или суд на чијем је подручју штетна посљедица наступила.
(2) Ако је штета настала усљед смрти или тешке тјелесне повреде, надлежан је поред суда из става 1. овог члана и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште.
(3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана примјењиваће се и у споровима против друштва за осигурање ради накнаде штете трећим лицима на основу прописа о непосредној одговорности друштава за осигурање, а одредба става 1. овог члана и у споровима о регресним захтјевима по основу накнаде штете против регресних дужника.

За суђење у споровима за заштиту права на основу писменог јемства против произвођача који је дао јемство надлежан је, осим суда опште мјесне надлежности за туженог, и суд опште мјесне надлежности за продавца који је приликом продаје ствари уручио купцу писмено јемство произвођача.

За суђење у споровима за законско издржавање, ако је тужилац лице које тражи издржавање, надлежан је поред суда опште мјесне надлежности и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште.

За суђење у споровима ради утврђивања постојања или непостојања брака, поништења брака или развода брака (брачни спорови), надлежан је поред суда опште мјесне надлежности и суд на чијем подручју су брачни другови имали посљедње заједничко пребивалиште.

У споровима ради утврђивања или оспоравања очинства или материнства, ако је тужилац дијете, надлежан је поред суда опште мјесне надлежности и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште, односно боравиште.

За суђење у споровима против правног лица које има пословну јединицу ван свог сједишта, ако спор произилази из правног односа те јединице, поред суда опште мјесне надлежности, надлежан је и суд на чијем подручју се налази ова пословна јединица.

Док оставински поступак није правоснажно завршен, за суђење у споровима из насљедноправних односа, као и у споровима о потраживањима повјериоца према оставиоцу, поред суда опште мјесне надлежности мјесно је надлежан и суд на чијем подручју се налази суд који спроводи оставински поступак.

За суђење у споровима имаоца мјенице или чека против потписника надлежан је, поред суда опште мјесне надлежности, и суд мјеста плаћања.

Ако је у спору из радног односа тужилац запослени, за суђење је надлежан, поред суда који је опште мјесно надлежан за туженог, и суд на чијем се подручју рад обавља или се обављао, односно суд на чијем би се подручју рад морао обављати, као и суд на чијем је подручју заснован радни однос.

За спорове због сметања посједа на покретним стварима надлежан је, поред суда опште мјесне надлежности, и суд на чијем се подручју догодило сметање.

(1) За суђење у споровима о праву својине и о другим стварним правима на непокретности, у споровима због сметања посједа на непокретности, као и у споровима из закупних или најамних односа на непокретности или из уговора о коришћењу стана или пословних просторија, искључиво је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретност.
(2) Ако непокретност лежи на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова.

Кад је за суђење у споровима о праву својине и о другим стварним правима на ваздухоплову, поморском броду и броду унутрашње пловидбе, као и у споровима из закупних односа на ваздухоплову и броду, надлежан суд Републике Српске, искључиво је мјесно надлежан суд на чијем се подручју води уписник у који је ваздухоплов, односно брод уписан.

Кад је за суђење у споровима због сметања посједа на бродовима, односно ваздухопловима из члана 43. овог закона надлежан суд Републике Српске, мјесно је надлежан, поред суда на чијем се подручју води уписник у који је брод, односно ваздухоплов уписан, и суд на чијем се подручју догодило сметање.

За суђење у споровима који настају у току и поводом судског или административног извршног поступка, односно у току и поводом стечајног поступка, мјесно је искључиво надлежан суд на чијем се подручју налази суд који спроводи извршни, односно стечајни поступак, односно суд на чијем се подручју спроводи административно извршење.

Ако је једном тужбом тужено више лица у својству материјалних супарничара (члан 362. став 1. тачка 1.), а за њих не постоји мјесна надлежност истог суда, надлежан је суд који је мјесно надлежан за једног од тужених.

(1) Тужба о имовинскоправним захтјевима против лица за које не постоји општа мјесна надлежност у Републици Српској, може се поднијети сваком суду у Републици Српској на чијем се подручју налази каква имовина тог лица или предмет који се тужбом тражи.
(2) Ако надлежност суда у Републици Српској постоји зато што је обавеза настала за вријеме боравка туженог у Републици Српској, мјесно надлежан је суд на чијем је подручју обавеза настала.
(3) У споровима против лица за које у Републици Српској не постоји општа мјесна надлежност, за обавезе које треба испунити у Републици Српској, тужба се може поднијети суду на чијем подручју ту обавезу треба испунити.

У споровима против правног лица које има сједиште у иностранству у погледу обавеза које су засноване у Републици Српској или се овдје морају испунити, тужба се може поднијети суду у Републици Српској на чијем се подручју налази његово стално заступништво за Босну и Херецеговину, односно Републику Српску или сједиште органа коме је повјерено да врши његове послове.

Ако надлежни суд усљед изузећа судија не може да поступа, извијестиће о томе непосредно виши суд, који ће одредити да у том предмету поступа други стварно надлежан суд са његовог подручја.

(1) Окружни суд може, на приједлог странке или надлежног основног суда, одредити да у поједином предмету поступа други стварно надлежан основни суд са његовог подручја ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.
(2) Врховни суд Републике Српске може, на приједлог странке или надлежног суда, одредити да у поједином предмету поступа стварно надлежни основни суд са подручја другог окружног суда или други стварно надлежни окружни суд, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.

Ако је за суђење надлежан суд у Републици Српској, али се по одредбама овог закона не може утврдити који је суд мјесно надлежан, Врховни суд Републике Српске ће, на приједлог странке, одредити који ће стварно надлежан суд бити мјесно надлежан.

(1) Ако законом није одређена искључива мјесна надлежност неког суда, странке се могу споразумјети да им у првом степену суди суд који није мјесно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан.
(2) Ако је законом одређено да су за суђење у одређеном спору мјесно надлежна два или више судова у Републици Српској, странке се могу споразумјети да им у првом степену суди један од тих судова или неки други стварно надлежан суд.
(3) Овај споразум важи само ако је писмено састављен, ако су га потписале све странке и ако се тиче одређеног спора или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа.
(4) Исправу о споразуму тужилац мора приложити уз тужбу.
(5) Ако тужба није поднијета суду на који упућује споразум о мјесној надлежности тужени може захтијевати да се предмет уступи том суду.
(6) Захтјев из претходног става тужени може поднијети најдоцније у одговору на тужбу, уз прилагање исправе о споразуму.

Прочитајте ЗПП!

Циљ сајта

Циљ овог сајт је да, бар у основи уведе грађа-
нина Републике Српске (али и осталих у окру-
жењу: у ФБиХ, Србији и Хрватској) у грађанско право. Доста је општих тема које могу искори-
стити сви са простора ex СФРЈ. Како се не би страдало због незанања - боље је бити обавије-
штен! У многим ситуаци-
јама је потребно потра-
жити услуге професио-
налаца - иако су такве услуге скупе. Али још може бити скупље нак-
надно парничење, нер-
вирање а понекад и гу-
битак права (читај: нов-
ца).
------------------------------------

Максима

С тог разлога, и стара римска максима вије-
ковима је гласила: "Не-
знање закона никога не оправдава!"
------------------------------------

Преузмите сајт

Преузмите овај сајт у једном компресованом самоотпакујућем *.exe фајлу и читајте га off-line (без качења на Internet)! Кликом на доњу слику преузмите фајл, форми-
рајте нови фолдер (ди-
ректориј) на вашем ра-
чунару, двоструко клик-
ните на преузети фајл, изаберите тај нови фолдер (browse) и кли-
ком на дугме "Install" распакујте фајл! Након тога у новом фолдеру пронађите и отворите "index.htm" фајл.