Закон о парничном поступку
7. Судске одлуке
1. Заједничке одредбе
Члан 174.
Суд доноси одлуке на рочишту или ван рочишта.
Члан 175.
(1) Суд доноси одлуке у облику пресуде или рјешења.
(2) О тужбеном захтјеву суд одлучује пресудом, а у поступку
због сметања посједа рјешењем.
(3) О свим другим питањима суд одлучује рјешењем.
(4) Одлука о трошковима у пресуди сматра се рјешењем.
2. Пресуда
Опште одредбе
Члан 176.
(1) Пресудом суд одлучује о захтјеву који се тиче главне
ствари и споредних тражења.
(2) Ако постоји више захтјева, суд ће о свим тим захтјевима
одлучити једном пресудом.
Члан 177.
(1) Суд може да наложи туженом да изврши одређену
чинидбу само ако је она доспјела до закључења главне
расправе.
(2) Ако суд усвоји захтјев за издржавање може обавезати
туженог и на чинидбе које нису доспјеле.
(3) Пресуда којом се тужени обавезује да преда или
преузме ствари дате у најам или закуп, може се донијети
и прије престанка тих односа.
Члан 178.
Ако је тужилац у тужби тражио да му се досуди
одређена ствар, а истовремено је у тужби или до
закључења главне расправе изјавио да је вољан умјесто
ствари примити одређени новчани износ, суд ће, ако усвоји
тужбени захтјев, изрећи у пресуди да се тужени може
ослободити од давања ствари ако плати тај новчани
износ.
Члан 179.
(1) Кад се странци у пресуди налаже извршење какве
чинидбе, одредиће се и рок у коме је ову чинидбу дужна
да изврши.
(2) Ако посебним прописима није другачије одређено,
рок за извршење чинидбе износи 30 дана, али за чинидбе
које се не састоје у новчаном давању суд може одредити
дужи рок. У мјеничним и чековним споровима овај рок
износи 15 дана.
(3) Рок за извршење чинидбе почиње да тече првог дана
послије доношења пресуде, односно, ако се пресуда
доставља у складу са одредбама овог закона о
достављању, првог дана послије достављања преписа
пресуде странци којој је наложено извршење.
б) Пресуда на основу признања
Члан 180.
(1) Ако тужени до закључења главне расправе призна
тужбени захтјев, суд ће без даљег расправљања донијети
пресуду којом усваја тужбени захтјев (пресуда на основу
признања).
(2) Суд неће донијети пресуду на основу признања и кад
су испуњени потребни услови, ако нађе да је ријеч о захтјеву
којим странке не могу располагати (члан 3. став 2.).
(3) Доношење пресуде на основу признања одложиће се
ако је потребно да се о околностима из става 2. овог
члана претходно прибаве обавјештења.
(4) Признање тужбеног захтјева, на рочишту или у писменом
поднеску, тужени може и без пристанка тужиоца
опозвати до доношења пресуде.
в) Пресуда на основу одрицања
Члан 181.
(1) Ако се тужилац до закључења главне расправе
одрекне тужбеног захтјева, суд ће без даљег расправљања
донијети пресуду којом одбија тужбени захтјев (пресуда
на основу одрицања).
(2) За одрицање од тужбеног захтјева није потребан
пристанак туженог.
(3) Тужилац може до доношења пресуде, на рочишту или
у писменом поднеску, опозвати одрицање од тужбеног
захтјева без пристанка туженог.
г) Пресуда због пропуштања
Члан 182.
(1) Кад тужени, коме је уредно достављена тужба у којој
је тужилац предложио доношење пресуде због
пропуштања, не достави писмени одговор на тужбу у
законском року, суд ће донијети пресуду којом се усваја
тужбени захтјев (пресуда због пропуштања), осим ако је
тужбени захтјев очигледно неоснован.
(2) Тужбени захтјев је очигледно неоснован:
1) ако је тужбени захтјев очигледно противан чињеницама
наведеним у тужби;
2) ако су чињенице на којима се заснива тужбени захтјев
у очигледној противрјечности са доказима које је
сам тужилац предложио или са чињеницама које су
општепознате.
(3) Ако је захтјев очигледно неоснован, суд ће донијети
пресуду којом се одбија тужбени захтјев.
(4) Пресуда због пропуштања неће се донијети о захтјеву
или дијелу захтјева којим странке не могу располагати.
Члан 183.
(1) Против пресуде због пропуштања није дозвољена
жалба, али тужени може поднијети приједлог за повраћај
у пређашње стање у складу са одредбама овог закона.
(2) Благовремено поднијет приједлог из става 1. овог
члана спречава да пресуда због пропуштања постане
правноснажна.
(3) Ако приједлогу туженог из става 1. овог члана буде
удовољено, тужени ће сносити све оправдане трошкове
поступка који су настали до доношења пресуде због
пропуштања.
д) Доношење, писмена израда
и достављање пресуде
Члан 184.
(1) Суд ће донијети пресуду и израдити писмени отправак
најдоцније у року од 30 дана од дана закључења главне
расправе.
(2) Уколико судија прекорачи рок из става 1. овог члана
дужан је у писменој форми обавијестити предсједника
суда о разлозима прекорачења.
Члан 185.
(1) По закључењу главне расправе, суд ће присутне
странке обавијестити о датуму доношења пресуде. Ако
једна од странака није присуствовала главној расправи,
суд ће је писмено обавијестити о датуму доношења пресуде.
(2) Странке, односно њихови заступници или
пуномоћници, су дужни сами преузети пресуду у згради
суда, те им суд неће достављати пресуду у складу са
одредбама овог закона о достављању.
(3) Ако су странке биле уредно обавијештене о датуму
доношења пресуде, рок за жалбу против пресуде почиње
тећи првог наредног дана након доношења пресуде.
Члан 186.
(1) У изузетним околностима, суд може на захтјев
странке одлучити да се достављање пресуде изврши на
начин предвиђен одредбама овог закона о достављању.
(2) Странци која није била уредно обавијештена о датуму
доношења пресуде суд ће у сваком случају доставити пресуду
у складу са одредбама овог закона о достављању.
Члан 187.
Пресуда због пропуштања и пресуда другостепеног
суда донесена без расправе доставља се странкама у
складу са одредбама овог закона о достављању.
Члан 188.
У случају из члана 184. став 2. овог закона, суд ће чим
буде сазнао да ће доћи до одгађања датума доношења
пресуде о томе обавијестити странке, након чега ће
странкама пресуду доставити по одредбама овог закона о
достављању.
Члан 189.
У случајевима из чл. 186, 187. и 188. овог закона рок
за подношење правног лијека почиње тећи првог
наредног дана након достављања преписа пресуде.
Члан 190.
Изворник пресуде потписује судија.
Члан 191.
(1) Писмено израђена пресуда мора имати увод, изреку,
образложење и поуку о праву на изјављивање правног
лијека против пресуде.
(2) Увод пресуде садржи: назив суда, име и презиме судије,
име, презиме и пребивалиште, односно боравиште
странака, њихових заступника и пуномоћника, кратко
означење предмета спора и његову вриједност, дан
закључења главне расправе, назначење странака,
њихових заступника и пуномоћника који су тој расправи
присуствовали, као и дан кад је пресуда донесена.
(3) Изрека пресуде садржи одлуку суда о усвајању или
одбијању појединих захтјева који се тичу главне ствари и
споредних тражења и одлуку о постојању или непостојању
потраживања истакнутог ради пребијања.
(4) У образложењу суд ће изложити: захтјеве странака и
њихове наводе о чињеницама на којима се ови захтјеви
заснивају, доказе и оцјену доказа, као и прописе на којима
је суд засновао пресуду.
(5) У образложењу пресуде због пропуштања, пресуде на
основу признања или пресуде на основу одрицања изнијећ
е се само разлози који оправдавају доношење оваквих
пресуда.
ђ) Допунска пресуда
Члан 192.
(1) Ако је суд пропустио да одлучи о дијелу захтјева или
о свим захтјевима о којима се мора одлучити пресудом, а
који су већ расправљени, странка може у року од 30 дана
од пријема пресуде да предложи парничном суду да се
изврши допуна пресуде.
(2) Неблаговремени или неосновани приједлог за допуну
пресуде одбациће, односно одбиће суд без одржавања
рочишта.
Члан 193.
Кад суд нађе да је приједлог за допуну пресуде основан,
без поновног отварања главне расправе донијеће, у
року од осам дана, пресуду о захтјеву који није ријешен
(допунска пресуда).
Члан 194.
(1) Ако је поред приједлога за допуну пресуде поднијета
и жалба против пресуде, првостепени суд ће застати са
достављањем ове жалбе другостепеном суду док се не
донесе одлука о приједлогу за допуну пресуде и док не
истекне рок за жалбу против ове одлуке.
(2) Ако против одлуке о допуни пресуде буде изјављена
жалба, ова жалба заједно са жалбом против првобитне
пресуде доставиће се другостепеном суду.
(3) Ако се првостепена пресуда побија жалбом само због
тога што првостепени суд није пресудом одлучио о свим
захтјевима странака који су предмет парнице, жалба ће се
сматрати као приједлог странке да се донесе допунска
пресуда.
е) Исправљање пресуде
Члан 195.
(1) Погрешке у именима и бројевима, као и друге
очигледне погрешке у писању и рачунању, недостатке у
облику и несагласност преписа пресуде са изворником
исправиће суд у свако доба.
(2) Исправљање ће се извршити посебним рјешењем и
унијеће се на крају изворника, а странкама ће се доставити
препис рјешења.
(3) Ако између изворника и преписа пресуде постоји
несагласност у погледу неке одлуке садржане у изреци
пресуде, странкама ће се доставити исправљени препис
пресуде са назначењем да се овим преписом пресуде замјењује
ранији препис пресуде. У таквом случају рок за
изјављивање правног лијека у погледу исправљеног
дијела пресуде тече од дана достављања исправљеног
преписа пресуде.
(4) О исправљању пресуде суд може одлучити без
саслушања странака.
ж) Правоснажност пресуде
Члан 196.
(1) Пресуда која се више не може побијати жалбом постаје
правоснажна.
(2) Суд у току цијелог поступка по службеној дужности
пази да ли је ствар правоснажно пресуђена, и ако утврди
да је парница покренута о захтјеву о коме је већ правоснаж
но одлучено, одбациће тужбу.
(3) Ако је у пресуди одлучено о потраживању које је
тужени истакао приговором ради пребијања, одлука о
постојању или непостојању овог потраживања постаје
правоснажна.
Члан 197.
(1) Суд је везан за своју пресуду чим је донесена.
(2) Пресуда према странкама има дејство од дана
доношења, а у случајевима у којима странкама по одредбама
овог закона пресуду доставља суд - од дана када им
је достављена.
3. Рјешење
Члан 198.
(1) Сва рјешења која се доносе на рочишту објављује
судија.
(2) Рјешење које је на рочишту објављено доставиће се
странкама у овјереном препису само ако је против тог
рјешења дозвољена посебна жалба, или ако се на основу
рјешења може одмах тражити извршење, или ако то
захтијева управљање парницом.
(3) Суд је везан за своја рјешења уколико се она не односе
на управљање парницом или ако овим законом није што
друго одређено.
(4) Кад се рјешење не доставља писмено, оно према
странкама има дејство чим је објављено.
Члан 199.
Рјешења која суд доноси ван рочишта саопштавају се
странкама достављањем овјереног преписа рјешења.
Члан 200.
(1) Рјешење мора бити образложено ако се њиме одбија
приједлог странке или ако се њиме рјешава о приједлозима
странака који су међу собом у опреци, а може бити
образложено и у другим случајевима кад је то потребно.
(2) Писмени састав рјешења треба да садржи увијек увод
и изреку, а образложење само ако по ставу 1. овог члана
рјешење мора бити образложено.
Члан 201.
Рјешења о казнама изреченим по одредбама овог
закона извршавају се по службеној дужности.
Члан 202.
(1) Одредбе члана 179, чл. 190. до 195. и члана 197. став 2.
овог закона сходно ће се примјењивати и на рјешења.
(2) Одредбе чл. 184. до 186. и чл. 188. и 189. сходно ће се
примјењивати и на рјешења из члана 198. став 2. овог
закона.