Закон о парничном поступку
9. Ванредни правни лијекови
1. Ревизија
Члан 237.
(1) Странке могу изјавити ревизију против правоснажне
пресуде донесене у другом степену у року од 30 дана од
дана достављања преписа пресуде.
(2) Ревизија није дозвољена ако вриједност побијаног
дијела правоснажне пресуде не прелази 10.000 конвертибилних
марака.
(3) Изузетно Врховни суд Републике Српске може
дозволити ревизију у свим предметима, ако оцијени да би
одлучивање по ревизији било од значаја за примјену
права у другим случајевима.
Члан 238.
О ревизији одлучује Врховни суд Републике Српске.
Члан 239.
Поднијета ревизија не задржава извршење правоснаж
не пресуде против које је изјављена.
Члан 240.
(1) Ревизија се може изјавити:
1) због повреде одредаба парничног поступка из
члана 209. овог закона која је учињена у поступку пред
другостепеним судом;
2) због погрешне примјене материјалног права;
3) због прекорачења тужбеног захтјева ако је та
повреда учињена у поступку пред другостепеним судом.
(2) Ревизија се не може изјавити због погрешно или
непотпуно утврђеног чињеничног стања.
Члан 241.
Ревизијски суд испитује побијану пресуду само у оном
дијелу у коме се она побија ревизијом, у границама разлога
наведених у ревизији, пазећи по службеној дужности на
примјену материјалног права и повреде одредаба
парничног поступка које се односе на страначку способност
и заступање.
Члан 242.
Странке могу у ревизији износити нове чињенице и
предлагати нове доказе само ако се они односе на повреде
одредаба парничног поступка које су учињене у поступку
пред другостепеним судом.
Члан 243.
Ревизија се подноси суду који је изрекао првостепену
пресуду, у довољном броју примјерака за суд и противну
странку.
Члан 244.
Неблаговремену или непотпуну ревизију одбациће
рјешењем првостепени суд, без одржавања рочишта.
Члан 245.
(1) Примјерак благовремене и потпуне ревизије првостепени
суд ће доставити противној странци.
(2) У року од осам дана од дана достављања ревизије
противна странка може поднијети суду одговор на ревизију.
(3) По пријему одговора на ревизију или по протеку рока
за одговор, првостепени суд ће доставити ревизију и
одговор на ревизију, ако је поднијет, са свим списима,
ревизијском суду.
(4) Примјерак ревизије и одговора на ревизију доставља
се и другостепеном суду.
Члан 246.
О ревизији, ревизијски суд одлучује без расправе.
Члан 247.
(1) Недозвољену ревизију одбациће ревизијски суд
рјешењем, као и неблаговремену или непотпуну ревизију,
ако то, у границама својих овлашћења, није учинио
првостепени суд.
(2) Ревизија је недозвољена ако ју је изјавило лице које
није овлашћено на подношење ревизије, или лице које је
одустало од ревизије, или ако лице које је изјавило ревизију
нема правни интерес за подношење ревизије, или ако
је ревизија изјављена против пресуде против које се по
закону не може поднијети.
Члан 248.
Ревизијски суд ће пресудом одбити ревизију као
неосновану ако утврди да не постоје разлози због којих је
ревизија изјављена.
Члан 249.
(1) Ако утврди да постоји повреда одредаба парничног
поступка због које се ревизија може изјавити, осим повреда
одређених у ст. 2. и 3. овог члана, ревизијски суд ће, с
обзиром на природу повреде, пресудом преиначити пресуду
другостепеног суда или рјешењем укинути у цјелини
или дјелимично пресуду другостепеног суда и предмет
вратити на поновно суђење истом или другом вијећу другостепеног
суда, односно другом надлежном суду.
(2) Ако је у поступку пред првостепеним или другостепеним
судом одлучено о захтјеву који није у судској
надлежности или о коме је већ прије правноснажно
пресуђено или кога се тужитељ одрекао или о коме је већ
закључено судско поравнање, ревизијски суд ће укинути
рјешењем донесене одлуке и одбацити тужбу.
(3) Ако је у поступку пред првостепеним или другостепеним
судом, као тужилац или тужени учествовало лице
које не може бити странка у поступку, или ако странку у
поступку која је правно лице није заступало овлашћено
лице или ако парнично неспособну странку није заступао
законски заступник, или ако законски заступник, односно
пуномоћник странке није имао потребна овлашћења за
вођење парнице или за поједине радње у поступку, ако
вођење парнице односно вршење појединих радњи у поступку
није било накнадно одобрено, ревизијски суд ће с
обзиром на природу повреде, поступити по одредбама ст.
1. или 2. овог члана.
Члан 250.
(1) Ако ревизијски суд утврди да је материјално право
погрешно примијењено, пресудом ће усвојити ревизију и
преиначити побијану пресуду.
(2) Ако ревизијски суд нађе да је због погрешне примјене
материјалног права или због повреде правила поступка
чињенично стање непотпуно утврђено и да због тога нема
услова за преиначење побијане пресуде, рјешењем ће
усвојити ревизију, укинути у цјелини или дјелимично пресуду
другостепеног суда и предмет вратити на поновно
суђење истом или другом вијећу другостепеног суда.
Члан 251.
Ако утврди да је правоснажном пресудом донесеном у
другом степену прекорачен тужбени захтјев, ревизијски
суд ће пресудом преиначити побијану пресуду.
Члан 252.
Ревизијски суд доставља своје одлуке странкама као и
првостепеном и другостепеном суду.
Члан 253.
Ако у чл. 237. до 252. овог закона није што друго
одређено, у поступку поводом ревизије сходно ће се
примјењивати одредбе овог закона о жалби против пресуде,
осим одредби о одржавању расправе пред другостепеним
судом.
Члан 254.
(1) Странке могу изјавити ревизију и против рјешења
другостепеног суда којим је поступак правоснажно
завршен.
(2) Ревизија против рјешења из става 1. овог члана није
дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена
ревизија против правоснажне пресуде.
(3) Ревизија је увијек дозвољена против рјешења другостепеног
суда којим се изјављена жалба одбацује,
односно којим се потврђује рјешење првостепеног суда о
одбацивању ревизије.
(4) У поступку поводом ревизије против рјешења сходно
ће се примјењивати одредбе овог закона о ревизији против
пресуде.
2. Понављање поступка
Члан 255.
Поступак који је одлуком суда правоснажно завршен
може се по приједлогу странке поновити:
1) ако је при доношењу одлуке учествовао судија, који
је по закону морао бити изузет;
2) ако којој странци незаконитим поступањем није
била дата могућност да расправља пред судом;
3) ако је у поступку као тужилац или тужени учествовало
лице које не може бити странка у поступку, или ако
странку која је правно лице није заступало овлашћено
лице, или ако парнично неспособну странку није заступао
законски заступник, или ако законски заступник, односно
пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за
вођење парнице или за поједине радње у поступку, уколико
вођење парнице, односно вршење појединих радњи
у поступку није било накнадно одобрено;
4) ако се одлука суда заснива на лажном исказу свједока
или вјештака или на исправи која је фалсификована
или у којој је овјерена неистинита садржина;
5) ако је до одлуке суда дошло усљед кривичног дјела
судије, законског заступника или пуномоћника странке,
противне странке или ког трећег лица;
6) ако странка сазна за нове чињенице или нађе или
стекне могућност да употријеби нове доказе на основу
којих је за странку могла бити донијета повољнија одлука
да су те чињенице или докази били употријебљени у
ранијем поступку.
Члан 256.
(1) Из разлога наведених у члану 255. тачке 1. до 3. овог
закона не може се захтијевати понављање поступка ако је
тај разлог био без успјеха изнијет у ранијем поступку.
(2) Због околности наведених у члану 255. тачке 1. и 6.
овог закона, понављање поступка може се дозволити
само ако странка без своје кривице није могла те околности
да изнесе прије него што је ранији поступак
завршен правоснажном судском одлуком.
Члан 257.
(1) Приједлог за понављање поступка подноси се у року
од 30 дана, и то:
1) у случају из члана 255. тачка 1. овог закона, од дана
кад је странка сазнала за овај разлог;
2) у случају из члана 255. тачка 2. овог закона, од дана
кад је одлука достављена странци;
3) у случају из члана 255. тачка 3. овог закона, ако је у
поступку као тужилац или тужени учествовало лице које
не може бити странка у поступку, од дана када је одлука
достављена том лицу; ако странку која је правно лице
није заступало овлашћено лице, или ако парнично неспособну
странку није заступао законски заступник, од дана
кад је одлука достављена странци, односно њеном законском
заступнику, а ако законски заступник, односно
пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за
вођење парнице или за поједине радње у поступку, од
дана кад је странка сазнала за овај разлог;
4) у случајевима из члана 255. тачке 4. и 5. овог
закона, од дана кад је странка сазнала за правоснажну
пресуду у кривичном поступку, а ако се кривични поступак
не може спровести, онда од дана кад је сазнала за
обуставу тог поступка или за околности због којих се
поступак не може покренути;
5) у случају из члана 255. тачка 6. овог закона, од дана
кад је странка могла изнијети суду нове чињенице, односно
нова доказна средства.
(2) Ако би рок одређен у ставу 1. овог члана почео да
тече прије него што је одлука постала правоснажна, тај ће
се рок рачунати од правоснажности одлуке ако против ње
није био изјављен правни лијек, односно од достављања
правоснажне одлуке вишег суда изречене у посљедњем
степену.
(3) По протеку рока од пет година од дана кад је одлука
постала правоснажна, приједлог за понављање поступка
не може се поднијети, осим ако се понављање тражи из
разлога наведених у члану 255. тачке 2. и 3. овог закона.
Члан 258.
О приједлогу за понављање поступка одлучује другостепени
суд, и то судија појединац који није учествовао
у доношењу другостепене одлуке у ранијем поступку.
Члан 259.
(1) Приједлог за понављање поступка подноси се увијек
суду који је донио одлуку у првом степену.
(2) У приједлогу се нарочито морају навести: законски
основ по коме се тражи понављање, околности из којих
произлази да је приједлог поднијет у законском року и
докази којима се поткрепљују наводи предлагача, те
учинити вјероватним да би у поновљеном поступку могла
за предлагача бити донијета повољнија одлука.
Члан 260.
(1) Неблаговремене, непотпуне или недозвољене приједлоге
за понављање поступка одбациће рјешењем првостепени
суд без одржавања рочишта.
(2) Ако првостепени суд не одбаци приједлог, доставиће
примјерак приједлога противној странци, која има право
да у року од 15 дана одговори на приједлог.
Члан 261.
По пријему одговора на приједлог или по истеку рока
за давање одговора, првостепени суд ће приједлог и
одговор на приједлог, ако је поднијет, са свим списима
доставити другостепеном суду најдоцније у року од осам
дана.
Члан 262.
(1) Другостепени суд одлучује о приједлогу за понављање
поступка, по правилу, без одржавања расправе.
(2) Ако суд оцијени да је одржавање расправе неопходно,
поступиће у складу са одредбама чл. 218. до 220. овог
закона.
Члан 263.
(1) Након што другостепени суд донесе одлуку о приједлогу,
суду првог степена враћа све списе са довољним
бројем овјерених преписа своје одлуке.
(2) У рјешењу којим се дозвољава понављање поступка
изрећи ће се да се укида одлука донијета у ранијем поступку.
(3) Против рјешења другостепеног суда којим се усваја
приједлог за понављање поступка жалба није дозвољена.
(4) Жалба против рјешења другостепеног суда којим се
одбија приједлог за понављање поступка подноси се
истом суду, који о жалби одлучује у вијећу од тројице
судија.
Члан 264.
(1) У поновном поступку пред првостепеним судом не
може поступати судија који је одлучивао у ранијем поступку.
(2) Првостепени суд ће одредити припремно рочиште
одмах по пријему рјешења другостепеног суда, а најдоцније
у року од осам дана.
3. Однос између приједлога за
понављање
поступка и ревизије
Члан 265.
(1) Ако у року за изјављивање ревизије странка поднесе
приједлог за понављање поступка само из разлога из
којих се може изјавити и ревизија, сматраће се да је
странка изјавила ревизију.
(2) Ако странка изјави ревизију из разлога што је у
првостепеном или другостепеном поступку одлучено о
захтјеву о коме је већ прије правоснажно пресуђено или
кога се тужилац већ одрекао или о коме је закључено судско
поравнање, и истовремено или послије тога поднесе
приједлог за понављање поступка из било којег разлога
из члана 255. овог закона, суд ће прекинути поступак
поводом приједлога за понављање поступка до
завршетка поступка по ревизији.
(3) Ако странка изјави ревизију из било ког разлога, осим
због разлога наведених у ставу 2. овог члана и истовремено
или послије тога поднесе приједлог за понављање
поступка због разлога из члана 255. став 1. тачке 4. и 5.
овог закона који су поткријепљени правоснажном пресудом
донесеном у кривичном поступку, суд ће прекинути
поступак по ревизији до завршетка поступка поводом
приједлога за понављање поступка.
(4) У свим осталим случајевима у којима странка изјави
ревизију и истовремено или послије тога поднесе приједлог
за понављање поступка, суд ће одлучити који ће поступак
наставити а који прекинути, узимајући у обзир све
околности, а нарочито разлоге због којих су оба правна
лијека поднијета и доказе које су странке предложиле.
Члан 266.
(1) Одредбе члана 265. ст. 1. и 3. овог закона примјениће
се и кад је странка најприје поднијела приједлог за понављање
поступка, а послије тога изјавила ревизију.
(2) У свим осталим случајевима у којима странка поднесе
приједлог за понављање поступка и послије тога изјави
ревизију суд ће, по правилу, прекинути поступак по
ревизији до завршетка поступка поводом приједлога за
понављање поступка, осим ако нађе да постоје озбиљни
разлози да поступи другачије.
Члан 267.
(1) Рјешење из члана 265. овог закона доноси првостепени
суд ако приједлог за понављање поступка стигне
првостепеном суду прије него што је предмет поводом
ревизије упућен ревизијском суду. Ако приједлог за понављање
поступка стигне пошто је предмет поводом ревизије
упућен ревизијском суду, рјешење из члана 265. овог
закона доноси ревизијски суд.
(2) Рјешење из члана 266. овог закона доноси првостепени
суд, осим ако је предмет, у вријеме кад ревизија
стигне првостепеном суду, поводом приједлога за понављање
поступка упућен вишем суду ради доношења
одлуке, у ком случају рјешење доноси виши суд.
(3) Против рјешења суда из ст. 1. и 2. овог члана није
дозвољена жалба.