Вјештаци

Релевантни закон који регулише област везану за рад вјештака је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", број 16/05, али постоје одредбе и у Закону о парничном поступку које регулишу поступање вјештака у парничном поступку. Закон о вјештацима овдје дајемо у његовом интегралном облику, а из ЗПП-а смо извукли дио одредби који се односи на вјештаке:

I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Овим законом се утврђују услови и поступак именовања вјештака који у судском, управном и прекршајном поступку врше послове вјештачења, њихова права и дужности, вршење надзора над радом вјештачења од стране правних лица, као и вођење именика вјештака.

У смислу овог закона вјештак је лице које је именовано за обављање послова вјештачења у складу са одредбама овог закона.

II - СТАТУСНА ПИТАЊА ВЈЕШТАКА

За вјештака се може именовати лице које испуњава сљедеће услове:

1. да је држављанин Босне и Херцеговине,
2. да има одговарајуће искуство и стручно знање у одређеној области,
3. да има одговарајућу школску спрему,
4. да је лице са доказаним професионалним способностима које ужива репутацију пажљивог, објективног и експедитивног стручњака у одређеној области, и
5. да је лице које се одликује високим моралним квалитетима.

(1) Министар правде Републике Српске (у даљем тексту: министар правде) ће објавити јавни позив за именовање вјештака у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Јавни позив ће бити објављен у “Службеном гласнику Републике Српске”, у једним дневним новинама које су доступне на подручју цијеле Републике Српске и на веб страници Министарства правде.
(3) Након првог именовања вјештака, министар правде ће у даљем периоду, зависно од потреба за одређену област вјештака, објавити јавни позив у складу са одредбом става 1. овог члана.

(1) Подносилац захтјева, у захтјеву за именовање вјештака, наводи научну област (медицина, финансије и слично), као и ужу специјалност за коју подноси захтјев за именовање.
(2) Уз захтјев за именовање вјештака, подносилац захтјева подноси:
а) исцрпну биографију,
б) доказе о испуњавању услова из члана 3. овог закона, укључујући објављене научне радове, доказе о учешћу у организованим облицима усавршавања, као и најмање три писма препоруке предсједника судова или судија пред којима је подносилац захтјева евентуално обављао ранија вјештачења или руководилаца научних и других институција и установа, односно других правних лица у којима је подносилац захтјева радио или ради, односно за које је обављао стручне послове, и
ц) попис задњих десет случајева у којима је вршио послове вјештака, уколико је те послове већ вршио.

(1) Ради утврђивања приједлога листе вјештака министар правде именује Стручну комисију (у даљем тексту: Комисија), која се састоји од сталних чланова које чине предсједник Врховног суда Републике Српске или судија којег он овласти, предсједник Адвокатске коморе Републике Српске или адвокат којег он овласти, главни републички тужилац или тужилац којег он овласти, представник Министарства правде Републике Српске и непарног броја привремених чланова које, из реда водећих стручњака у областима у којима се вјештачења обављају, именују стални чланови већином гласова.
(2) Поред доказа из члана 5. став 2. овог закона које подноси подносилац захтјева, Комисија прибавља и остале податке и информације, укључујући евиденције судова, препоруке и мишљења струковних удружења, удружења вјештака, мишљење садашњег, односно бившег послодавца о стручности кандидата и слично, које сматра неопходним како би се утврдило да ли подносилац захтјева испуњава услове из члана 3. овог закона.
(3) Подносилац захтјева сноси трошкове рада Комисије.
(4) Одлуку о висини трошкова рада Комисије доноси министар правде.

(1) Комисија спроводи квалификационо тестирање кандидата. Тестирањем се провјерава способност кандидата у складу са критеријумима наведеним у члану 9. овог закона. Квалификационо тестирање се може спровести у форми писменог и усменог испитивања. Приликом писменог испитивања, Комисија је обавезна да сачува анонимност кандидата.
(2) Поступак квалификационог тестирања уређује се посебним правилником који доноси министар правде.
(3) Након спроведеног квалификационог тестирања кандидата и оцјене доказа из чл. 5. и 6. закона, Комисија утврђује приједлог листе вјештака и доставља је министру правде.

Комисија обавља разговор са свим кандидатима који успјешно положе квалификациони тест из члана 7. овог закона.

Комисија провјерава да ли је кандидат способан за вршење послова вјештака узимајући у обзир нарочито сљедеће критеријуме:

1. стручно знање и радне резултате;
2. доказану стручну способност засновану на досадаш њим резултатима у каријери укључујући и учествовање у организованим облицима усавршавања;
3. способност доказану кроз објављене научне радове и кроз активности у струковним удружењима;
4. радну способност и способност да стручно и јасно образложи дати налаз;
5. способност да непристрасно, савјесно, одлучно и одговорно врши послове вјештака;
6. понашање ван послова, интегритет и углед.

(1) Вјештака рјешењем именује и разрјешава министар правде, на приједлог Комисије из члана 6. овог закона.
(2) Кандидат који није предложен од стране Комисије не може бити именован за вјештака.
(3) Вјештак се именује на период од шест година и може бити поново именован.
(4) Решење о именовању се доставља вјештаку.

(1) Подносиоцу захтјева који не буде именован за вјештака министар правде доноси рјешење у року од 15 дана.
(2) Против овог рјешења жалба није допуштена, али се може покренути управни спор код надлежног суда.

(1) Након истека периода од шест година вјештак није дужан подносити захтјев за поновно именовање и по приједлогу Комисије из члана 6. овог закона мандат му се сваки пут након истека овог периода продужава за период од наредних шест година, осим ако у конкретном случају Комисија, узимајући у обзир критеријуме предвиђ ене чланом 9. овог закона, не одреди другачије.
(2) Вјештак чији мандат није продужен у смислу става 1. овог члана брише се из именика и са листе вјештака, што се објављује у складу са чланом 15. став 3. овог закона у “Службеном гласнику Републике Српске”.

(1) Лице које је именовано за вјештака прије почетка вршења дужности даје свечану изјаву пред министром правде.
(2) Текст свечане изјаве гласи: “Изјављујем да ћу дужност вјештака вршити часно и савјесно, по свом најбољем знању и да ћу у раду поступати у складу са законом, другим важећим прописима и правилима струке.”.
(3) Текст изјаве из става 2. овог члана потписује вјештак, а чува се у Министарству правде.

Листа вјештака није обавезујућа за суд или други орган који води поступак, односно друге учеснике у поступку, осим ако је другачије предвиђено правилима поступка.

(1) Листа вјештака садржи: презиме и име именованог вјештака, његово пребивалиште и адресу, услужни телефонски број, као и област, групу, односно подгрупу вјештачења, укључујући ужу специјализацију за коју је вјештак именован.
(2) Листа вјештака доставља се судовима и тужилаштвима на подручју Републике Српске.
(3) Листа из става 1. овог члана као и све промјене те листе, објављује се у “Службеном гласнику Републике Српске” и у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.

(1) Министарство правде води евиденцију о именованим вјештацима у облику књиге под називом: “именик вјештака” (у даљем тексту: именик).
(2) У именик се уносе сљедећи подаци: редни број уписа, презиме, име једног од родитеља и име вјештака, његово пребивалиште, адреса становања и услужни телефонски број, занимање, а ако је вјештак запослен и назив послодавца, као и за коју се област, групу, односно подгрупу, укључујући ужу специјализацију вјештачења, именује за вјештака, број и датум рјешења о именовању, број и податке о датуму рјешења о разрјешењу дужности вјештака, датум и мјесто давања свечане изјаве и напомена.
(3) Уз именик се прилажу рјешења и остали релевантни документи о вјештацима, као и прописани текст свечане изјаве из члана 13. овог закона.
(4) Именик је јавна књига.

Вјештак је дужан о промјени података из члана 16. став 2. овог закона обавијестити Министарство правде одмах, а најкасније у року од осам дана.

(1) Вјештак има печат округлог облика, пречника 38 милиметара, који се може употребљавати само у вршењу дужности вјештака.
(2) Трошкове израде и набавке печата сноси вјештак.
(3) Текст печата је исписан на једном од језика, латиничним и ћириличним писмима који су у службеној употреби у Републици Српској и садржи: име и презиме вјештака, ознаку “вјештак” са назнаком области, групе, односно подгрупе, укључујући ужу специјализацију вјештачења за коју је вјештак именован и мјесто пребивалиш та вјештака.
(4) Отисак печата и својеручни потпис вјештак депонује у Министарству правде.

Предсједници судова, односно органа који води поступак, прате рад вјештака, о својим запажањима, односно примједбама и изреченим новчаним казнама обавјештавају Министарство правде, те предлажу утврђивање одговорности вјештака у складу са овим законом.

Странке, односно пуномоћници странака, као и струковна удружења и удружења вјештака, могу поднијети примједбе на рад вјештака. Примједбе се подносе Министарству правде.

Уколико, у складу са чланом 27. овог закона, не донесе рјешење о разрјешењу вјештака, министар правде доставља примједбе из чл. 19. и 20. овог закона, Комисији из члана 6. овог закона, ради њиховог разматрања и предлагања, односно изрицања одговарајућих мјера.

Комисија из члана 6. овог закона врши периодичну процјену рада вјештака сваке три година и предлаже, односно изриче одговарајуће мјере, о чему обавјештава министра правде.

Комисија прибавља податке и информације, укључујући евиденције судова, мишљења струковних удружења и удружења вјештака, разговор са вјештаком, разговор са подносиоцем примједби, које сматра неопходним за вршење периодичне процјене рада вјештака, односно разматрање примједби из члана 21. овог закона.

Када сматра да је то потребно, министар правде о примљеним примједбама, односно изреченим мјерама обавјештава струковна удружења и удружења вјештака, односно друге институције и установе.

(1) У случајевима када вјештак послове вјештачења обавља нестручно или несавјесно, не поштује рокове који су утврђени за извршење послова вјештачења, без оправданог разлога, као и када не поштује суд или странке, не преузима додијељене му предмете, или када на његов рад има других озбиљних приговора или ако не поступи у складу са чланом 17. овог закона, Комисија из члана 6. овог закона може рјешењем изрећи сљедеће мјере:
1) писмена опомена,
2) јавна опомена, која се без одлагања објављује у складу са чланом 15. став 3. овог закона.
(2) Комисија може Министарству правде предложити разрјешење вјештака.

(1) Против рјешења о изрицању мјере из члана 25. овог закона може се уложити приговор министру правде, у року од осам дана од дана пријема рјешења.
(2) Приговор из става 1. овог члана не задржава извршење рјешења, а рјешење по приговору је коначно.

(1) Рјешењем министра правде вјештак ће бити разријешен дужности:

1. ако сам захтијева да буде разријешен;
2. ако буде осуђен на казну затвора за дјело које га чини неподобним за вршење дужности вјештака;
3. ако се накнадно утврди да не испуњава услове из члана 3. овог закона;
4. ако су повреде вршења послова вјештачења предвиђене чланом 25. став 1. овог закона нарочито озбиљне природе; и
5. ако изгуби радну способност за даље вршење дужности вјештака.

(2) У случају из става 1. т. 3. до 5. овог члана рјешење о разрјешењу Министарство правде доноси на приједлог Комисије из члана 6. овог закона.
(3) У поступку доношења рјешења о разрјешењу вјештаку мора бити омогућено да се изјасни о чињеницама и околностима на којима треба да се заснива рјешење о разрјешењу.
(4) Против рјешења о разрјешењу није допуштена жалба, али се може покренути управни спор код надлежног суда.
(5) Вјештак који је разријешен дужности брише се из именика и са листе вјештака, што се без одлагања објављује у складу са чланом 15. став 3. овог закона.

Приликом изрицања мјера, нарочито се узимају у обзир сљедеће чињенице:

1. тежина учињене повреде вршења послова вјештачења и њене посљедице;
2. степен одговорности;
3. околности под којима је повреда учињена;
4. досадашњи рад и понашање вјештака;
5. све друге околности које могу утицати на одлуку о тежини и врсти мјере.

Вјештак је самосталан и независан у обављању вјештачења и у раду је дужан да се придржава правила струке, закона, других прописа и међународних стандарда.

(1) Тарифа о награди и накнади трошкова за рад вјештака (у даљем тексту: Тарифа) прописује награду за обављено вјештачење и трошкове настале вршењем послова вјештака, као и примјену и ступање на снагу Тарифе.
(2) Тарифу доноси Министарство правде, на приједлог Удружења вјештака, уз претходно прибављено мишљење Министарства финансија. Тарифа се објављује у “Службеном гласнику Републике Српске”.
(3) Ако није другачије уговорено, вјештак има право на награду за обављено вјештачење и надокнаду трошкова насталих у вези са вршењем послова вјештака у складу са одредбама Тарифе, осим ако је другачије предвиђено правилима поступка.
(4) Судови и други органи у одлуци о трошковима поступка одређују награду и накнаду за извршене послове вјештачења према одредбама Тарифе која је важила у моменту вршења послова вјештачења, односно у складу са уговореном наградом и накнадом, ако је уговорени износ мањи од онога који је предвиђен Тарифом, осим ако је другачије предвиђено правилима поступка.
(5) У случајевима у којима је суд или други орган који води поступак дужан надокнадити трошкове вјештачења, суд, односно други орган измирује трошкове вјештака у најкраћем могућем року.

(1) Вјештак је дужан да води евиденцију у облику књиге под називом: “дневник извршених вјештачења” (у даљем тексту: дневник).
(2) У дневник се уносе сљедећи подаци: редни број уписа, број и датум акта суда или другог органа, предузећа и другог правног лица на чији захтјев се врши вјештачење, односно презиме, име и адреса лица које захтијева вјештачење и датум захтјева, као и предмет вјештачења и кратка ознака садржине вјештачења, износ наплаћене накнаде трошкова вјештака, трошкова вјештачења и награде за вјештачење и напомена.

Ако се у поступку вјештачења појави потреба за изузетно сложеним вјештачењима или тимским вјештачењима, а вјештак оцијени да је за утврђивање чињеница неопходно ангажовање вјештака друге струке, дужан је одмах о томе писмено обавијестити онога ко је наредио вјештачење, ради ангажовања вјештака одговарајуће струке.

(1) Вјештак је дужан да се придржава рока који му је утврђен за извршење послова вјештачења.
(2) Ако вјештак из објективних разлога не може завршити вјештачење у утврђеном року, дужан је поднијети органу или суду који је одредио вјештачење одмах, а најкасније десет дана прије истека рока, извјештај о разлозима због којих није у могућности довршити вјештачење, кратки приказ резултата до тада обављених радњи, као и навести рок до којег ће обавити вјештачење, осим ако је другачије предвиђено правилима поступка.
(3) У сложенијим вјештачењима у којима је одређен дужи рок за вјештачење вјештак је дужан поднијети органу који је одредио вјештачење, сваког мјесеца од дана повјереног вјештачења, кратки извјештај о резултатима до тада обављених радњи, осим ако је другачије предвиђено правилима поступка.

(1)Подаци које вјештак сазна приликом вршења дужности вјештака представљају службену тајну.
(2) Податке из става 1. овог члана вјештак може износити само у оквиру вршења дужности вјештака.

Након именовања, вјештак је дужан завршити обуку о обављању послова вјештачења, према правилнику који доноси министар правде.

(1) Податке о даљем стручном усавршавању и специјализацији вјештак доставља органу који води евиденцију вјештака.
(2) Орган који води евиденцију вјештака дужан је да податке из става 1. овог члана унесе у све релевантне документе и да о свим евентуалним промјенама благовремено обавијести судове и тужилаштва са подручја Републике Српске.

Вјештаци се обавезно осигуравају од одговорности за штету причињену у току вршења послова вјештачења. Минимални износ осигурања, врсту осигуране штете и обим ризика који се покрива одређује Министарство правде.

III - ПРАВНА ЛИЦА ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ВЈЕШТАЧЕЊА

Послове вјештачења у једној или више области могу вршити и правна лица (предузећа и установе које су регистроване и за обављање послова вјештачења).

(1) Рјешење о постојању услова за потребе вјештачења услова из члана 38. овог закона доноси министар правде по прибављеном мишљењу Комисије, а на захтјев правног лица.
(2) Правна лица се уписују у именик правних лица за вршење послова вјештачења који води Министарство правде.

(1) У именик правних лица се уносе сљедећи подаци: редни број уписа, назив и сједиште, број телефона, област, група, односно подгрупа, укључујући ужу специјализацију вјештачења, као и имена стручних лица којима правно лице располаже за одређену област вјештачења, број и датум рјешења о испуњавању услова за упис у именик правних лица, број и датум рјешења о упису у судски регистар и број и датум рјешења о престанку испуњавања услова за упис у именик правних лица.
(2) Извод из именика правних лица, у облику списка правних лица за вршење послова вјештачења уписаних у именик правних лица (у даљем тексту: списак правних лица), објављује се у “Службеном гласнику Републике Српске”.
(3) Списак правних лица садржи: назив и сједиште правног лица за вршење послова вјештачења, број телефона, е-маил и област, групу, односно подгрупу, укључујући ужу специјализацију вјештачења.

Правно лице за вршење послова вјештачења које је уписано у именик правних лица дужно је да о промјени података из члана 40. став 1. овог закона обавијести Министарство правде.

(1) Ако утврди да је правно лице које је уписано у именик правних лица престало испуњавати услове за упис у именик правних лица, Министарство правде, по прибављеном мишљењу Комисије из члана 6. овог закона, доноси рјешење о престанку испуњавања услова за упис, а то правно лице, без одлагања, брише из именика правних лица и са списка правних лица за вршење послова вјештачења.
(2) Против рјешења из става 1. овог члана жалба није дозвољена, али се може покренути управни спор код надлежног суда.

(1) Правно лице за вршење послова вјештачења из члана 38. овог закона које је уписано у именик правних лица за вршење послова вјештачења дужно је извршити вјештачење које му повјери суд или други орган који води поступак ако предмет вјештачења спада у његову дјелатност.
(2) Поред правних лица уписаних у именик вјештака и други вјештаци уписани у именик вјештака су дужни извршити вјештачење које им повјери суд или други орган који води поступак, ако предмет вјештачења спада у њихову дјелатност.

IV - КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

(1) Новчаном казном од 2.000 КМ до 5.000 КМ казниће се за прекршај правна лица из члана 38. овог закона ако неоправдано одбију вјештачење, осим ако је другачије предвиђено правилима поступка.
(2) Одговорно лице у правном лицу из члана 38. овог закона казниће се за прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 200 КМ до 1.000 КМ, осим ако је другачије предвиђено правилима поступка.

V - ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ

(1) Послове вјештачења у Републици Српској могу вршити вјештаци са територије цијеле Босне и Херцеговине.
(2) Изузетно, уколико у Босни и Херцеговини нема вјештака одговарајуће струке или постоје други правни или стварни разлози због којих вјештаци из Босне и Херцеговине не могу вршити послове вјештачења у конкретном предмету, послове вјештачења у Републици Српској може, у појединачним случајевима, вршити и вјештак из друге државе који по закону те државе испуњава услове за вршење послова вјештачења.

(1) Стални чланови Комисије из члана 6. овог закона већином гласова усвајају Пословник о раду, који уређује унутрашње функционисање Комисије, а нарочито поближе уређује поступак избора и именовања вјештака, вршење периодичне процјене рада вјештака, предлагање и изрицање мјера, вођење евиденције и друга питања везана за рад комисије. Пословник о раду је јавни документ и објављује се у “Службеном гласнику Републике Српске”.
(2) Комисија из члана 6. овог закона доноси одлуке већином гласова свих чланова, ако овим законом није другачије одређено.
(3) Административне послове Комисије врши Министарство правде.

VI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

(1) Именовање вјештака ће се извршити у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
(2) Вјештаци постављени по досадашњим прописима настављају са обављањем дужности до именовања вјештака по одредбама овог закона, односно до завршетка већ започетог вјештачења.

Одредбе чл. 29. и 30, чл. 32. до 34. и члана 44. овог закона на одговарајући начин се примјењују и на вјештаке из члана 38. Закона, те на вјештаке који нису обухваћени чланом 2. овог закона.

Правилнике из члана 7. став 2. и члана 35. овог закона министар правде је дужан донијети у року од 60 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о условима за обављање послова вјештачења (“Службени гласник Републике Српске”, број 12/94).

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.


Број: 01-53/05
Бања Лука, 25. јануара 2005. године

Предсједник
Народне скупштине,
Душан Стојичић, с.р."
__________________________

ИЗВОД ИЗ ЗПП-а који се односи на вјештаке:

Суд може, на приједлог странке, одредити извођење доказа вјештачењем кад је ради утврђивања или разјашњења одређене чињенице потребно стручно знање којим суд не располаже.

Странка која предлаже вјештачење дужна је у приједлогу да назначи предмет и обим вјештачења, као и да предложи лице које ће да изврши вјештачење.
Противна странка ће се изјаснити о предложеном вјештаку, као и о предмету и обиму вјештачења.
Ако странке не постигну споразум о лицу које треба бити одређено за вјештака и предмету и обиму вјештачења, одлуку о томе ће донијети суд.

Вјештачење врши један вјештак.
Суд може на приједлог странке да одреди више вјештака за различите врсте вјештачења.
Вјештаци се одређују првенствено из реда именованих судских вјештака за одређену врсту вјештачења.
Сложенија вјештачења ће се повјерити првенствено стручним установама као што су: болнице, хемијски лабораторији, факултети и слично.
Ако постоје установе за одређене врсте вјештачења, као што су: вјештачење лажног новца, рукописа, дактилоскопско вјештачење и слично, таква вјештачења повјериће се у првом реду тим установама.

Извођење доказа вјештачењем одређује суд рјешењем које садржи:

1. име, презиме и занимање вјештака;
2. предмет спора;
3. обим и предмет вјештачења;
4. рок за подношење писменог налаза и мишљења.

Вјештак се увијек позива на рочиште за главну расправу.
Препис рјешења из члана 150. овог закона доставља се вјештаку заједно са позивом на рочиште за главну расправу.
У позиву ће суд упозорити вјештака да своје мишљење мора изнијети савјесно и у складу са правилима науке и вјештине и обавијестити га о посљедицама недостављања налаза и мишљења у остављеном року, односно неоправданог изостанка са рочишта и праву на награду и накнаду трошкова.

Вјештаци су дужни да се одазову позиву суда и да изнесу свој налаз и мишљење.
Суд ће вјештака на његов захтјев ослободити дужности вјештачења из разлога из којих свједок може ускратити свједочење или одговор на поједино питање.
Суд може вјештака на његов захтјев ослободити дужности вјештачења и из других оправданих разлога. Ослобођење од дужности вјештачења може тражити и овлашћени радник органа или организације у којој вјештак ради.

Вјештак ће бити изузет из истих разлога из којих може бити изузет судија, али се изузетно за вјештака може узети и лице које је раније било саслушано као свједок.
Странка је дужна да поднесе захтјев за изузеће вјештака чим сазна да постоји разлог за изузеће, а најдоцније прије почетка извођења доказа вјештачењем.
У захтјеву за изузеће вјештака странка је дужна да наведе околности на којима заснива свој захтјев за изузеће.
О захтјеву за изузеће одлучује суд.
Против рјешења којим се усваја или одбија захтјев за изузеће није дозвољена посебна жалба.
Ако је странка сазнала за разлог изузећа послије извршеног вјештачења и приговара вјештачењу из тог разлога, суд ће поступити као да је захтјев за изузеће стављен прије извршеног вјештачења.

Вјештак свој писмени налаз и мишљење увијек доставља суду прије расправе, уколико суд не одреди другачије.
Вјештак мора увијек да образложи своје мишљење.

Ако вјештак не достави налаз и мишљење у остављеном року, суд ће, по истеку рока који странкама остави да се о томе писмено изјасне, одредити другог вјештака.
Ако вјештак достави налаз или мишљење који су нејасни, непотпуни или противрјечни сами себи или изведеним околностима, суд ће позвати вјештака да их допуни, односно исправи, и одредити рок за поновно достављање налаза и мишљења.
Уколико вјештак ни по позиву суда не достави потпун и разумљив налаз и мишљење, суд ће, уз претходно изјашњење странака, одредити другог вјештака.

Суд доставља странкама писмени налаз и мишљење вјештака најдоцније осам дана прије рочишта за главну расправу.

Рочиште за главну расправу ће се одржати и ако вјештак не приступи на главну расправу.
Изузетно од става 1. овог члана, суд може на приједлог странке одложити расправу и заказати ново рочиште на које ће поново позвати вјештака, ако утврди да је његово присуство на расправи неопходно ради разјашњења или допуне налаза и мишљења.

Суд ће вјештаку дозволити да разматра списе, као и да поставља питања странкама и другим вјештацима у вези предмета вјештачења.

Против рјешења суда из чл. 148, 150, 152. и 155. овог закона није дозвољена жалба.

Вјештак има право на накнаду путних трошкова, трошкова за исхрану и преноћиште и трошкова вјештачења, као и право на разумну награду за извршено вјештачење.

Ако одредбама овог закона није другачије одређено, на извођење доказа вјештачењем сходно се примјењују одредбе о саслушању свједока."

Циљ сајта

Циљ овог сајт је да, бар у основи уведе грађа-
нина Републике Српске (али и осталих у окру-
жењу: у ФБиХ, Србији и Хрватској) у грађанско право. Доста је општих тема које могу искори-
стити сви са простора ex СФРЈ. Како се не би страдало због незанања - боље је бити обавије-
штен! У многим ситуаци-
јама је потребно потра-
жити услуге професио-
налаца - иако су такве услуге скупе. Али још може бити скупље нак-
надно парничење, нер-
вирање а понекад и гу-
битак права (читај: нов-
ца).
------------------------------------

Максима

С тог разлога, и стара римска максима вије-
ковима је гласила: "Не-
знање закона никога не оправдава!"
------------------------------------

Преузмите сајт

Преузмите овај сајт у једном компресованом самоотпакујућем *.exe фајлу и читајте га off-line (без качења на Internet)! Кликом на доњу слику преузмите фајл, форми-
рајте нови фолдер (ди-
ректориј) на вашем ра-
чунару, двоструко клик-
ните на преузети фајл, изаберите тај нови фолдер (browse) и кли-
ком на дугме "Install" распакујте фајл! Након тога у новом фолдеру пронађите и отворите "index.htm" фајл.