Заступништво

У животу у правним пословима у правилу свака особа предузима правне радње за себе. Лице које је предузело правну радњу стиче за себе права и обавезе.

Али, како лице не може бити присутно на различитим мјестима у исто вријеме, оно мора користити друга лица да у његово име и рачун закључују правне послове. Пословно неспособном лицу се омогућава путем заступништва да стиче права и обавезе из велике већине уговора. Кроз заступништво се штите права лица чије је мјесто боравка непознато о сл.

Дефиниција заступништва: «Заступништво је предузимање правних послова одређеног лица у туђе име и за туђи рачун, на основу овлашћења за заступање, с тим да дејства – права и обавезе – настају непосредно за заступано лице, а не за заступника.»

Овдје видимо да у овом односу постоје три лица. Прво лице је заступано лице односно уговорна страна из неког посла (нпр. купац аутомобила). Друго лице је лице које закључује правни посао у име и за рачун заступаног – ово лице се зове заступник (нпр. заступник потписује уговор о куповини аутомобила на страни купца). А треће лице је друга уговорна страна (нпр. продавац аутомобила).

Правни однос настаје између заступаног и друге уговорне стране. Заступник који је закључио уговор није субјект права и обавеза које из њега настају, нити одговара за извршење обавеза заступаног према тећем и трећег према заступаном. Све то изгледа тако као да заступника и није било, као да су уговор закључила непосредно одређена лица (нпр. купац и продавац).

Заступник је дужан обавијестити другу страну да иступа у име заступаног, али и кад он то не уради уговор производи правно дејство за заступаног или другу страну, ако је ова знала или је из околности могла закучити да он иступа као заступник.

Основ на којем може постојати овлашћење на заступање може бити:

• закон (нпр. родитељи су законски заступници своје малодобне дјеце),
• општи акт правног лица [статут] (нпр. директор),
• акт надлежног органа (нпр. суда да адвокат заступа привремено одређено лице за које се тренутно не зна гдје му је пребивалиште/боравиште, а рјешава у судском поступку о његовим правима) и
• изјава воље заступаног – пуномоћје (нпр. једнострана изјава воље – најчешће у писменој форми, али може бити и усмено учињена)

Заступништво је скоро могуће код свих правних послова. Гдје заступништво није могуће? Тестамент се по закону не може саставити преко заступника! Брак се може, али само у изузетним условима закључити преко пуномоћника, али само једног будућег брачног супружника.

Заступништво треба разликовати од сличних правних послова. Такав случај је нпр. код уговора о посредовању. Код уговора о посредовању – посредник се стара о томе да уговорне стране доведе у везу једну с другом, како би преговарале о закључењу правног посла.

Још један веома сличан посао са заступништвом је комисиони посао. Код комисионог посла – једно лице комисионар, закључује правни посао у своје име али за туђ рачун. (комитент – лице за чији рачун је закључен правни посао са трећим лицем; комисионар – лице које у своје име а за туђи рачун (комитентов) закључује правни посао са трећим лицем и треће лице (комисионарев сауговорник)). Комисионар предузима правне радње, али при томе ради у своје име, тако да правни однос из комисионог посла непосредно настаје између комисионара и трећег, али комисионар ради за рачун комитента па је зато дужан ефекте посла пренијети на њега, послије чега се комитент налази у правном односу са трећим.

Незвано вршење туђих послова је вршење туђих послова без овлашћења онога чији је то посао (тзв. господара посла). Према Закону о облигационим односима вршење туђих послова се може предузети ако посао не трпи одлагање те предстоји штета ако се такав посао не предуземе, или се пропушта очигледна корист и под условом да онај чији је то посао није забранио предузимање таквог посла. Ако је незвани вршилац посла радио под таквим условима и околностима, господар посла је дужан признати и одобрити такав посао, те ће се сматрати да је незвани вршилац посла од почетка поступао као заступник.

Законско заступништво

Законско заступништво се не заснива на вољи заступаног лица. У закону је одређено ко је заступник и колика су његова овлашћења (нпр. родитељи као заступници својој малољетној дјеци или родитељи као заступници својој пунољетној дјеци којој је одузета пословна способност или пунољетна и пословно способна дјеца својим родитељима којима је одузета пословна способност и сл.).

Нужно и корисно пословодство без налога

Код нужног и корисног пословодства без налога је одређено овлшћење али не и конкретно лице - заступник.

Законско-судско заступништво

Код овог заступништва законом је одређен обим овлашћења од стране закона, а суд одређују личност која ће бити заступник. Класичан је примјер када се одлучује о правима одсутног лица, а не зна се боравиште тог лица.

Судско заступништво

Код овог заступништва и заступник и обим овлашћења се одређују одлуком суда.

Статутарно заступништво

Правно лице (предузеће, установа, фонд и сл.) ступају у правне односе са другим правним и физичким лицима и стичу права и обавезе из различитих правних послова путем свог статутарног заступника. Уобичајено је за предузећа да је то директор. Дакле, директор потписује све документе за које је овлашћен Статутом предузећа да их потписује. Назив «статутарно заступништво» потиче од тога јер је Статутом – најзначајнијим правним актом правног лица одређен обим овлашћења за статутарног заступника. Директор није и једини могући заступник. Ту могу бити и друга лица која се могу наћи у улози заступника (нпр. лице коме је дата могућност да закључује само одређене уговоре о нпр. продаји или куповини или лица која могу бити чисти пуномоћници – нпр. лица са одређеним правним знањем (тзв. правници) који могу заступати предузеће пред судским органима у одређеним поступцима).

Уговорно заступништво

Уговор о пуномоћству је такав уговор којим један уговарач овлашућује другог уговарача да у име њега и за његов рачун обави одређени правни посао, односно више правних послова или све правне послове једне или више одређених врста, а овај се обавезује да ће га извршити уз накнаду или без накнаде.

Лице које овлашћује друго лице назива се властодавац, а лице које је овлашћено – назива се пуномоћник.

Како је у Закону о облигационим односима предвиђено да су уговори неформалног карактера, дакле, могу бити и усмени и овај уговор може бити усмен.  Међутим, уговор о пуномоћству не мора бити видљив другој уговорној страни. Заступник је дужан презентовати пуномоћје које је, у принципу, налог из кога је видљиво ко је налогодавац, а ко мора извршити обавезу из налога и шта је садржај налога. У пракси је то најчешће пуномоћје које је овјерено од стране општинског органа управа или суда, у зависности о каквом се правном послу ради. Ако се главни посао (нпр. купопродаја) мора закључити у писменој форми онда и пуномоћје мора бити у писменој форми. У случају да се тражи и овјера уговора од стране неког органа (општинског органа управа или суда), онда и пуномоћје мора бити овјерено од истог тог органа.

Издавање исправе која се назива пуномоћјем је једнострани правни посао у којем неко налаже неком да изврши одређени правни посао. Према обиму овлашћења пуномоћје може бити опште (генерално) и посебно (специјално). Генерално пуномоћје је такво пуномоћје које гласи на предузимање свих правних послова даваоца пуномћја (властодавца). Овакво пуномоћје ипак не даје одријешене руке пуномоћнику да предузима баш све правне послове за властодавца, већ су то ипак само послови «редовног пословања» (нпр. наплата потраживања, исплата дугованог, продаја ствари подложних брзом кварењу и сл. – то су у принципу само акти управљања али не и акти располагања (то су текући нормални послови)). За предузимање послова који прелазе оквире редовног послвања потребно је посебно – специјално пуномоћје. Тако овдје имамо специјално пуномћје за одређену врсту правних послова. Примјер за то би био када би властодавац овластио пуномоћника да прода све његове непокретности без набрајања истих. У другом случају се ради о конкретном специјалном пуномоћју којим се тачно специфицира о каквој се непокретности ради, гдје се непокретност налази и какве је ознаке прате у земљишној књизи и катастру некретнина.

Да би једно пуномоћје произвело правна дејства тражи се да онај који издаје пуномоћје, властодавац има потпуну пословну способност. Оваква способност се стиче пунољетством. Пуномоћник је третиран на исти начин – дакле, и он мора имати пуну пословну способност.

Ако пуномоћник прекорачи границе овлашћења, властодавац је у обавези само ако одобри такво прекорачење. Ово одобрење има повратно дејство, тако да су произведена правна дејства иста као да је пуномоћник од почетка радио на основу овлашћења. Али ако одобрење од властодавца буде ускараћено, властодавац и пуномоћник солидарно одговарају (оштећених може тражити од једног или од другог накнаду штета) трећем за претрпљену штету, под условом да је тај трећи савјестан (да није знао нити је морао знати за прекорачење овлашћења).

Циљ сајта

Циљ овог сајт је да, бар у основи уведе грађа-
нина Републике Српске (али и осталих у окру-
жењу: у ФБиХ, Србији и Хрватској) у грађанско право. Доста је општих тема које могу искори-
стити сви са простора ex СФРЈ. Како се не би страдало због незанања - боље је бити обавије-
штен! У многим ситуаци-
јама је потребно потра-
жити услуге професио-
налаца - иако су такве услуге скупе. Али још може бити скупље нак-
надно парничење, нер-
вирање а понекад и гу-
битак права (читај: нов-
ца).
------------------------------------

Максима

С тог разлога, и стара римска максима вије-
ковима је гласила: "Не-
знање закона никога не оправдава!"
------------------------------------

Преузмите сајт

Преузмите овај сајт у једном компресованом самоотпакујућем *.exe фајлу и читајте га off-line (без качења на Internet)! Кликом на доњу слику преузмите фајл, форми-
рајте нови фолдер (ди-
ректориј) на вашем ра-
чунару, двоструко клик-
ните на преузети фајл, изаберите тај нови фолдер (browse) и кли-
ком на дугме "Install" распакујте фајл! Након тога у новом фолдеру пронађите и отворите "index.htm" фајл.