Марко који је био осуђен правноснажним рјешењем на новчану казну од пријератних 300.000.- динара због саобраћајног прекршаја - проласка кроз црвено на семафору, тражио је начин да некако ескивира плаћање те казне. Обраћао се разним адвокатима и правницима, али сви су му говорили да му не могу помоћи јер је ствар већ готова - није могуће мијењати правноснажне одлуке. У својој невјерици он је наставио да тражи особу која би му помогла. У том тражењу једнога је дана случајно сусрео свог старог пријатеља Павла, којег није видио већ 20 година. Из разговора са њим сазна да је тај исти његов пријатељ адвокат по занимању већ 15 година. Објаснивши му свој проблем пожали се:
Марко: Павле, можеш ли ме икако избавити од ове казне?
Павле: Како не бих могао стари друже!
Марко: Па, шта ми је чинити Павле?
Павле: Ништа, ствар препусти у моје руке, иди кући и ништа не брини!
Марко: Сигуран си да ми можеш помоћи?
Павле: Ништа не брини! Само ти иди кући и уживај!
Марко: Гдје те могу наћи?
Павле: Канцеларија ми је у Пироћанској улици број 123.
Марко се обрадова оваквом развоју догађаја, али с невјерицом и сумњом прими Павлово убјеђивање.
Павле узе рјешење од Марка и поздрави се с њим. Истог тренутка је отишао у СДК-а (Службу друштвеног књиговодства) и уплатио на рачун Буџета износ од 300.000.- динара.
Марко је три наредна дана био веома нестрпљив питајући се читаво вријеме шта је предузео његов стари пријатељ. Више није могао да чека, те се запутио код њега у Пироћанску улицу. Тамо га и нађе те упита:
Марко: Шта би са оним мојим проблемом?
Павле: Све је ријешено стари друже!
Марко: Да ли си сигуран?
Павле: Најсигурнији! Марко, слободно иди кући и не брини се! Твој проблем је ријешен!
Марко: Е, код кога сам ја све био али нико да ми помогне. Па ти си човјече мој спасилац. Ти си геније! Тако се ради посао, а не као они извикани адвокати, вајни правници. Колико сам ти дужан стари друже?
Павле: Ништа стари!
Марко: Немој тако! Морам ти се некако одужити!
Павле: Ако баш хоћеш - позови ме на ручак!
Тако је Марко и учинио. Позвао га је код себе на ручак, али је позвао и своје пријатеље - друштво од 30-так људи. Читаво вријеме је хвалио свог старог пријатеља, адвоката Павла, а бацао дрвље и камење по извиканим адвокатима и правницима. Он то није чинио само на том ручку, него и у свакој прилици када је некоме требала али и када није требала правна помоћ ријечима: "Имам за тебе правог човјека који ти може помоћ!
Павле је касније, као рекламирани херој, зарадио на првом сљедећем случају 450.000.- динара.