Заштита субјективног права

Раније смо рекли да су субјективна грађанска права – правна овлашћења која су призната објективним правом (устав, закон и др.) правним субјектима (физичким и правним лицима) у циљу задовољавања њихових интереса.

Ако је законом неко право признато неком лицу логично је да у случају повреде таквог права – правни поредак интервенише у циљу заштите таквог права. Најчешћи начин дјеловања у циљу заштите права мора да потиче од лица чије се право вријеђа односно заштићује, јер сам по себи правни поредак је и слијеп и глув на одређена дешавања у друштву. Циљ заштите субјективног права је да се повријеђено право доведе у стање у каквом би се налазило да повреде није било.

Угрожавање субјективног права

Угрожавање субјективног права је процес који је у току и у којем не постоји тренутна повреда субјективног права већ постоји стање које може да доведе до повреде права (нпр. неко је на вањском зиду своје куће поставио носач и сателитску антену, али је то веома лоше учврстио, а испод те антене пролазе пролазници којима би могла та антена пасти на главу).

Повреда субјективног права

Повреда субјективног права је немогућност да се дјелимично или у цјелости вршит право (нпр. закуподавчев аутомобил је закупац слупао у саобраћајној несрећи – закупац не може користити туђу ствар због оштећења, а закуподавац не може извлачити користи из оштећене ствари дате у закуп).

Поврјеђујуће радње

Поврјеђујуће радње могу бити извршене од стране физичког или правног лица. Радња животиње рачуна се као радња онога чија је односно онога који се њоме користи.

Врсте повреда

Својинска права поврјеђују се када се онемогући или омета носилац тог права да непосредно на објекту тог права спроводи своју вољу.

Облигациона права поврјеђују се када дужник не изврши или дјелимично изврши обавезу из неког правног посла односно када се треће лице умијеша у однос два лица па спречава или омета извршење обавезе.

Преображајна права поврјеђују се кад се онемогући или омета носилац права да вољном радњом промијени правну ситуацију.

Захтјев којим се штити право

Када настане повреда, али у неки ситуацијама и када настане угрожавање, носилац права стиче могућност да заштити своје право. Носилац права, у зависности шта је повријеђено стиче могућност да од онога који је повриједио његово право тражи да овај доведе ствари у уобичајено стање односно да их врати у пређашње стање, да накнади штету или да изврши нешто друго у зависности од тога какво је право повријеђено (нпр. ако је оштећена ствар може да се тражи поправка или евентуално накнада у новцу или набавка нове ствари, ако није плаћен дуг може се тражити плаћање истог).

Захтјев се може истицати у судском поступку (тужбом) или вансудски. Овај захтјев се може спровести судским или вансудским путем.

Радње којим се штити право

Радње којим се штити право су фактичке (не правне) радње које се предузимају ради заштите права. Ове радње су најчешће усмјерене према физичким и правним лицима, али могу да буду усмјерене и према другим бићима или чак и неживим предметима.

Одговор на захтјев којим се штити право (приговор)

У свакодневном животу се најчешће оставља право оном лицу чије је право угрожено или повријеђено да оно само оцијени да ли је његово право угрожено или повријеђено. Понекада су носиоци права сувише субјективни у оцјени да ли је или није њихово право угрожено или повријеђено – па тако ти носиоци права тврде да је њихово право повријеђено и када оно објективно није или када оно према правним нормама није повријеђено. Да би се она друга страна за коју се сматра да је повриједила или угрозила право могла одбранити од тужбе (захтјева којим се штити право) у њеном интересу су установљени од правног поретка приговори односно одговори на захтјев којим се штити право. Ови приговори могу бити разичитог карактера у зависности од тога шта се захтјевима за заштиту права (тужбама) тражи. Тако, може се приговорити нпр. да дужник више није дужник јер је испунио своју обавезу из неког облигационог односа (платио дуг). Или да лице уопште није криво за проузроковану штету, већ неко сасвим други и сл. Приговори су права којима се покушава одбити захтјев за заштиту права. Приговори понекад могу бити привременог карактера (у смислу временског трајања), а понекад су трајног карактера – тако истакнут приговор спречава за сва врмена реализацију захтјева. Приговор може бити такав да он одбија у цијелини захтјев за заштиту или само дјелимично. Приговор може бити и такав да се тврди да захтјев за заштиту постојао и раније, али је усљед неких околности отпао касније. Приговор може бити и одложан јер се њиме тврди да нису још испуњени услови за улагање захтјева за заштиту. Приговори могу бити судски или вансудски.

Заштита

Заштита може да буде превентивног карактера ако дође до угрожавања (не повреде).

Заштита је најчешћа у случају повреде права.

Судска заштита

Уобичајено је да се заштита права остварује у судском поступку. Захтјев којим се штити право је формализовани документ који садржи одређене битне елементе за поступање, а тај документ се назива тужба. Тужба је документ у којем се истиче да је повријеђено нечије право и да се тражи да суд пресуди својим документом који се назива пресуда и да заштити одеђено право.

Вансудска заштита (самозаштита)

Мање уобичајен (али и често ограничен законом) начин за заштиту права је остваривање права путем сопствене иницијативе и активног дјеловања (нпр. пролазник може да уклони предмет који изазива опасност уопште за пролазнике, иако то није његов предмет). Ако је правни поредак признао да се неко право може заштитити судским путем онда се оно може заштити и вансудским путем. Кад је судска заштита могућа онда је она правило и обавеза у противном је могућа вансудска заштита, нарочито у случају неблаговремености и неефикасности судске заштите.

Самопомоћ

Самопомоћ је хитна радња којом се поврјеђује туђе правно добро да би се остварило своје или туђе облигационо право или да би се избјегле неизбјежне знатне тешкоће у његовом каснијем остваривању (нпр. оштећени задржава ствар штетника јер има проблема у утврђивању његовог идентитета).

Нужна одбрана

Нужна одбрана је хитна потребна радња којом се поврјеђује нападачево правно добро да би се одбио истовремени противправни напад на своје или туђе право (нпр. силеџија који туче неко лице, па том лицу прискаче у помоће неко треће лице и физички онемогућава силеџију да и даље туче то лице).

Крајња нужда

Крајња нужда је хитна потребна радња повријеђивања туђег правног добра да би се отклонила истовремена опасност повреде свог или туђег права (нпр. убиство нечијег пса који је насрнуо на дијете).

Циљ сајта

Циљ овог сајт је да, бар у основи уведе грађа-
нина Републике Српске (али и осталих у окру-
жењу: у ФБиХ, Србији и Хрватској) у грађанско право. Доста је општих тема које могу искори-
стити сви са простора ex СФРЈ. Како се не би страдало због незанања - боље је бити обавије-
штен! У многим ситуаци-
јама је потребно потра-
жити услуге професио-
налаца - иако су такве услуге скупе. Али још може бити скупље нак-
надно парничење, нер-
вирање а понекад и гу-
битак права (читај: нов-
ца).
------------------------------------

Максима

С тог разлога, и стара римска максима вије-
ковима је гласила: "Не-
знање закона никога не оправдава!"
------------------------------------

Преузмите сајт

Преузмите овај сајт у једном компресованом самоотпакујућем *.exe фајлу и читајте га off-line (без качења на Internet)! Кликом на доњу слику преузмите фајл, форми-
рајте нови фолдер (ди-
ректориј) на вашем ра-
чунару, двоструко клик-
ните на преузети фајл, изаберите тај нови фолдер (browse) и кли-
ком на дугме "Install" распакујте фајл! Након тога у новом фолдеру пронађите и отворите "index.htm" фајл.