Адвокати

Релевантни закон који регулише област везану за рад адвоката је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", број 37/02, који није донијела Народна скупштина Републике Српске већ Високи представник за БиХ. Закон овдје дајемо у његовом интегралном облику (додате су ознаке за ставове (1)(2)(3)... ради лакшег сналажења - те ознаке се не налазе у оригиналном тексту закона):

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Овим законом се уређује организација и положај адвоката који пружају стручну правну помоћ физичким и правним лицима у заштити њихових права, обавеза и правних интереса.

(1) Адвокатура је самостална и независна професионална делатност која се организује и функционише у складу са овим законом и прописима усвојеним на основу овог закона.
(2) Самосталност адвокатуре остварује се посебно:

1. Независним извршавањем послова правне помоћи;
2. Правом странке на слободан избор адвоката;
3. Организовањем адвоката у Адвокатску комору Републике Српске као независну и самоуправну организацију са обавезним чланством;
4. Доношењем Статута којим се регулише рад Адвокатске коморе Републике Српске и њених органа;
5. Доношењем Кодекса етике адвоката Адвокатске коморе Републике Српске;
6. Одлучивањем о праву на обављање адвокатске дјелатности, привременој забрани и престанку права на обављање адвокатске дјелатности,
7. Одлучивањем о облику сарадње са Адвокатском комором Федерације Босне и Херцеговине, адвокатским коморама страних држава, међудржавним и међународним удружењим адвоката, и
8. Одлучивањем о сарадњи са међудржавним и међународним институцијама, организацијама и асоцијацијама.

(1) Адвокати пружају правну помоћ у заштити људских права и слобода грађана гарантованих Уставом Републике Српске, Уставом Босне и Херцеговине, као и законима и другим прописима дефинисаних права и интереса физичких и правних лица.
(2) Адвокати су дужни да пружају правну помоћ савјесно и стручно, у складу са уставом, законом и другим прописом као и са Статутом и другим прописима и правилима Адвокатске коморе Републике Српске.
(3) Дјелатност адвоката поред осталог је:

1. Давање правних савјета;
2. Састављање поднесака (тужби, жалби, представки, молби и др.);
3. Састављање исправа (уговора, тестамента и др.);
4. Заступање странака у свим грађанским, управним и другим поступцима и пословима пред свим редовним и другим судовима, другим државним органима, арбитражом те другим правним лицима;
5. Одбрана и заступање у кривичном, прекршајном и другим поступцима у којима се одлучује о одговорности физичких и правних лица; и
6. Пружање и свих других облика правне помоћи физичким и правним лицима ради заштите њихових права и интереса.

(4) Адвокатску дјелатност, као професионалну дјелатност, врше адвокати као појединци. Адвокати у сврху заједничког вршења професије могу основати заједничку адвокатску канцеларију или адвокатско друштво.

Адвокат не смије обављати дјелатности које су неспојиве с угледом и независношћу адвокатске професије.

(1) Адвокат је независан у свом раду.
(2) Адвокат има право и дужност да, у складу са позитивним прописима и у оквиру овлаштења добијених од странке, подузима све радње у свим правним пословима које су, по његовој оцјени, у интересу странке којој пружа правну помоћ.

Свака странка има право слободног избора адвоката који је, на основу овог закона, овлашћен да извршава дјелатност адвоката у Републици Српској.

II. ОРГАНИЗОВАЊЕ АДВОКАТА У
АДВОКАТСКУ КОМОРУ

(1) Адвокатска комора Републике Српске (у даљем тексту: Адвокатска комора) је независна, самоуправна организација адвоката са обавезним чланством за адвокате чија се канцеларија или адвокатско друштво налазе у Републици Српској.
(2) Сједиште Адвокатске коморе је у Бањој Луци.

(1) Адвокатска комора је правно лице.
(2) Адвокатску комору представља и заступа предсједник Адвокатске коморе.

Адвокатска комора представља адвокате и адвокатске приправнике и извршава слиједеће послове:

1. развија и унапређује адвокатску дјелатност,
2. обезбјеђује професионалну самосталност адвоката,
3. доноси одлуке у вези са стицањем права на бављење адвокатском дјелатношћу и дјелатношћу адвокатског приправника,
4. покреће дисциплински поступак и утврђује дисциплинску одговорност за повреде правила професионалног понашања,
5. штити права и интересе адвоката, заједничких адвокатских канцеларија, адвокатских друштава и адвокатских приправника,
6. организује и обезбјеђује стручно усавршавање адвоката и надгледа обуку адвокатских приправника,
7. сарађује са законодавном, судском и извршном влашћу у цијелој Боснi и Херцеговини,
8. посредује (медијација) између адвоката и њихових странака,
9. сарађује са државним и међународним организацијама, институцијама и удружењима, и
10. сарађује са Адвокатском комором Федерације Босне и Херцеговине, адвокатским коморама страних држава, регионалним и међународним адвокатским удружењима.

(1) Изворни приходи Адвокатске коморе су од уписа, чланства, претплате на публикације, таксе, новчане казне и донације.
(2) За финансирање Адвокатске коморе не може се користити донација уколико би се тиме нарушавала независност и самосталност адвокатуре.

Послове финансијског и материјалног пословања Адвокатске коморе извршава Секретаријат Адвокатске коморе.

Адвокатска комора може договорити услове осигурања својих чланова од одговорности за штету која може настати при обављању професионалне дјелатности.

(1) Органи Адвокатске коморе су:

1. Скупштина Адвокатске коморе,
2. Предсједник Адвокатске коморе,
3. Извршни одбор Адвокатске коморе,
4. Збор адвоката,
5. Дисциплински суд Адвокатске коморе,
6. Дисциплински тужилац Адвокатске коморе,
7. Комисија за контролу финансијског и материјалног пословања Адвокатске коморе,
8. сва друга тијела предвиђена Статутом Адвокатске коморе.

(2) Осим у случају Збора адвоката, мандат предсједника Адвокатске коморе и свих других органа Адвокатске коморе траје четири године.
(3) Мандат предсједника Адвокатске коморе се не може повјерити истом лицу други пут у континуитету.

(1) Скупштина Адвокатске коморе је делегатска.
(2) Делегате за Скупштину Адвокатске коморе бирају Зборови адвоката Адвокатске коморе тако да се на сваких пет адвоката Збора бира један делегат.
(3) Поред тога, Организација адвокатских приправника бира једног адвокатског приправника за свог делегата у Скупштини Адвокатске коморе.

Скупштина Адвокатске коморе:

1. усваја опште акте Адвокатске коморе и Пословник о раду Скупштине Адвокатске коморе,
2. бира и разрјешава друге органе Адвокатске коморе, осим Зборова адвоката и њихових органа, ако овим законом није другачије одређено,
3. усваја финансијски план и извјештај о реализацији финансијског плана Адвокатске коморе,
4. усваја извјештај предсједника Адвокатске коморе и извјештај Извршног одбора Адвокатске коморе,
5. предлаже адвокатску Тарифу,
6. одлучује о облицима сарадње Адвокатске коморе са другим адвокатским коморама и сличним асоцијацијама,
7. одлучује о свим другим питањима која су у њеној надлежности по закону и општим актима Адвокатске коморе.

(1) Скупштина Адвокатске коморе може пуноважно одлучивати ако засједању присуствује двије трећине делегата.
(2) Засједање Скупштине Адвокатске коморе припрема Извршни одбор Адвокатске коморе.
(3) Пословником о раду Скупштине Адвокатске коморе уређује се рад у засједању, избор и рад радних тијела и друга питања од значаја за извршавање функције Скупштине Адвокатске коморе.

(1) Предсједник Адвокатске коморе:

1. представља и заступа Адвокатску комору,
2. предузима радње да осигура заштиту уставности и законитости у раду Адвокатске коморе,
3. успоставља и координира сарадњу Адвокатске коморе са законодавном, судском и извршном влашћу у cijeloj Босни и Херцеговини,
4. успоставља и координира сарадњу Адвокатске коморе са Адвокатском комором Федерације Босне и Херцеговине, асоцијацијама адвоката страних држава, регионалним и међународним адвокатским удружењима,
5. успоставља и координира сарадњу Адвокатске коморе са државним или међународним организацијама, институцијама или асоцијацијама,
6. извршава и друге послове у складу са овим законом и општим актима Адвокатске коморе.

(2) Предсједник Адвокатске коморе подноси извјештај о раду Скупштини Адвокатске коморе, којој је одговоран за свој рад.

(1) Извршни одбор Адвокатске коморе (у даљем тексту: Извршни одбор):

1. одлучује о устројству и вођењу Именика адвоката, Именика адвокатских приправника, Именика заједничких адвокатских канцеларија и Именика адвокатских друштава Адвокатске коморе;
2. одлучује о упису у именике и брисању из именика адвоката, адвокатских приправника, заједничких адвокатских канцеларија и адвокатских друштава Адвокатске коморе, укључујући по потреби и именовање одговарајућих вијећа или комисија ради пружања помоћи у извршавању тих функција;
3. одлучује о правима, обавезама и професионалним одговорностима адвоката и адвокатских приправника, укључујући по потреби и именовање одговарајућих вијећа или комисија ради пружања помоћи у извршавању тих функција;
4. извршава финансијски план Адвокатске коморе укључујући преузимање и извршење финансијских обавеза Адвокатске коморе сагласно финансијском плану,
5. одлучује о износима уписинине у именике, адвокатске чланарине и претплате за публикације,
6. организује рад Секретаријата Адвокатске коморе,
7. одлучује о запошљавању административног и техничког особља у Секретаријату Адвокатске коморе,
8. бира и именује главног уредника и уређивачки одбор часописа "Адвокатура", и
9. извршава и друге послове на основу закона и општих аката Адвокатске коморе.

(2) Извршни одбор је извршни орган Скупштине Адвокатске коморе. Одлука Извршног одбора из тачке 2. и 3. става 1. овог члана јесте управни акт против којег жалба није дозвољена, али се може покренути управни спор.
(3) Против одлуке Извршног одбора из тачке 7. става 1. овог члана жалба није дозвољена, али се може покренути парнични поступак пред судом опште надлежности.

(1) Извршни одбор има 11 чланова.
(2) Предсједник Адвокатске коморе и предсједници Зборова адвоката су, основом својих функција, чланови Извршног одбора.
(3) Скупштина Адвокатске коморе бира остале чланове Извршног одбора Адвокатске коморе из реда чланова Скупштине.

(1) Збор адвоката је непосредни облик остваривања права и извршавања дужности адвоката и адвокатских приправника уписаних у Именик адвоката и Именик адвокатских приправника Адвокатске коморе у обиму и на основу овог закона и општих аката Адвокатске коморе.
(2) Територијална организација, унутрашња структура, финансирање, начин гласања, начин сазивања сједница и друга питања у вези функционисања Збора адвоката уређују се Статутом Адвокатске коморе.
(3) Збор адвоката чине сви адвокати чије канцеларије имају сједиште на територији Збора.
(4) Скупштину Збора адвоката чине сви његови чланови.

Збор адвоката:

1. даје мишљења и приједлоге о упису адвоката у Именик адвоката Адвокатске коморе, као и о свим основним правима, дужностима и одговорностима адвоката и адвокатских приправника;
2. извршава одлуке других органа Адвокатске коморе;
3. бира предсједника Збора адвоката и делегате за Скупштину Адвокатске коморе;
4. извршава и друге обавезе у складу са законом и општим актима Адвокатске коморе

Дисциплински органи Адвокатске коморе су независни органи Адвокатске коморе који одлучују о покретању дисциплинског поступка против адвоката и адвокатских приправника, воде тај поступак, утврђују дисциплинску одговорност и извршавају изречене дисциплинске мјере.

(1) Комисија за контролу финансијског и материјалног пословања Адвокатске коморе извршава послове контроле и подноси извјештаје о финансијском и материјалном пословању, о периодичном обрачуну и завршном рачуну, годишњем билансу, које саставља Секретаријат Адвокатске коморе.
(2) Комисија за контролу финансијског и материјалног пословања Адвокатске коморе има три члана, од којих су два члана адвокати из реда адвоката уписаних у Именик адвоката Адвокатске коморе а трећи члан је финансијски стручњак чији рад уговара Извршни одбор Адвокатске коморе.
(3) Предсједник Адвокатске коморе и чланови Извршног одбора не могу бити чланови Комисије за контролу финансијског и материјалног пословања Адвокатске коморе.

Општи акти Адвокатске коморе су:

1. Статут Адвокатске коморе (у даљем тексту: Статут),
2. Кодекс етике адвоката Адвокатске коморе (у даљем тексту: Кодекс етике адвоката) , и
3. Правилник о дисциплинској одговорности адвоката и адвокатских приправника,

Опште акте Адвокатске коморе доноси Скупштина Адвокатске коморе двотрећинском већином од укупног броја делегата Скупштине.

Статутом се нормативно уређује:

1. рад Скупштине и других органа Адвокатске коморе;
2. финансијско и материјално пословање Адвокатске коморе;
3. процедура за стицање права на обављање адвокатске дјелатности и дјелатности адвокатског приправника, те процедуре за утврђивање дисциплинске одговорности и изрицање санкција;,
4. права, обавезе и одговорности адвоката и адвокатских приправника,
5. удруживање и рад адвоката у заједничкој адвокатској канцеларији,
6. оснивање и дјелатност адвокатских друштава,
7. организација, финансирање и рад Зборова адвоката;
8. организација, финансирање и рад Организације адвокатских приправника; и
9. доношење и ступање на снагу општих аката.

Кодексом етике адвоката уређују се свеобухватни принципи и прописи који су за адвокате и адвокатске приправнике опште обавезни при обављању њихове дјелатности, а нарочито:

1. Опште, професионалне и основне обавезе и то:

а) савјесност,
б) чување независности,
ц) дискреција и адвокатска тајна,
д) забрана заступања у случају сукоба интереса,
е) пажљиво руковање туђим имовинским вриједностима,

2. Посебне обавезе професије у вези са јавним информисањем.
3. Посебне обавезе професије:

а) у вези са примањем и извршавањем налога странака, и
б) код савјетовања странака са малим приходима,

4. Посебне обавезе професије према судовима и другим органима:

а) професионално понашање пред судовима и другим органима,
б) обавезе код употребе на увид датих списа као и из тога стеченог знања,
ц) обавезе код доставе списа,

5. Посебне обавезе професије у односу на држање новчаних средстава клијента и рачуноводство у вези с тим, уговарање и обрачун адвокатских услуга и њиховој наплати,
6. Посебне обавезе професије према Адвокатској комори, професионално понашање према другим члановима Адвокатске коморе, обавезе везане за професионалну сарадњу, запошљавање адвоката, обучавање и запошљавање других сарадника, и
7. Посебне дужности професије у међународном правном промету.

Правилник о дисциплинској одговорности адвоката и адвокатских приправника Адвокатске коморе ће упутити на дисциплинске повреде утврђене Кодексом етике адвоката и дефинисати надлежности дисциплинских органа Адвокатске коморе, поступак утврђивања одговорности за повреду и изрицања дисциплинских мјера.

III. УСЛОВИ ЗА УПИС У
ИМЕНИК АДВОКАТА

(1) Пред судовима, државним органима и организацијама у Републици Српској физичка и правна лица заступа и брани искључиво адвокат који је уписан у Именик адвоката Адвокатске коморе Републике Српске или одговарајући Именик Адвокатске коморе Федерације Босне и Херцеговине.
(2) Држављанин друге државе који по закону те државе испуњава услове за извршавање дјелатности адвоката има право на упис у Именик адвоката под условом постојања реципротета са државом чији је држављанин.
(3) У случају сумње о постојању реципротета, обавезујуће тумачење даје Министарство правде Републике Српске.
(4) Одредбе овог закона ни у ком случају не утичу на право страног држављанина који према законима своје државе испуњава услове за обављање адвокатске дјелатности, да на територији Републике Срспке пружа правну помоћ у вези са правом његове државе.

(1) Право на обављање адвокатске дјелатности стиче се даном уписа у Именик адвоката Адвокатске коморе.
(2) Именик адвоката Адвокатске коморе, као и било који други именик који се води у Адвокатској комори, је јавна књига. Изводи из ових именика и потврде издате на основу тих података су јавне исправе.
(3) Ни један други орган није овлаштен да издаје одобрење за вршење дјелатности наведених у члану 3. овог закона у облику основне или допунске дјелатности, осим ако то законом није другачије одређено.

Не може се ускратити право на упис у именик Адвокатске коморе због националне, етничке, вјерске, политичке или полне припадности.

Право на упис у Именик адвоката Адвокатске коморе имају подносиоци захтјева који, осим ако овим законом није другачије одређено, испуњавају слиједеће услове:

1. да је држављанин Босне и Херцеговине;
2. да је дипломирао на правном факултету на територији Босне и Херцеговине или да је дипломирао на било којем правном факултету у бившој Соцјалистичкој Федеративној Републици Југославији до 22. маја 1992. године, а ако је дипломирао на правном факултету неке друге државе, овај услов стиче након признања те дипломе од стране надлежног министарства у Републици Српској;
3. да је положио правосудни испит на територији Босне и Херцеговине или у бившој Соцјалистичкој Федеративној Републици Југославији до 22. маја 1992. године, а ако је правосудни испит положио у другој држави, овај услов стиче након признања тог испита од стране надлежног министарства у Републици Српској;
4. да након положеног правосудног испита има двије године радног искуства на правним пословима у адвокатури, суду, јавном тужилаштву, управним или другим органима власти или правним лицима;
5. да није осуђиван на казну затвора за кривична дјела против уређења и безбједности државе, за кривична дјела против човјечности, међународног права, против службене или друге одговорне дужности, или за друго кривично дјело извршено из користољуубља или других ниских побуда, осим ако је прошло пет година од издржане, опроштене или у извршењу застарјеле казне;
6. да није у радном односу, а лицу које се налази у радном односу даном уписа у Именик адвоката престаје радни однос, осим у случају запослења у адвокатском друштву;
7. да покаже задовољавајуће знање пред Комисијом за испит из познавања Закона о адвокатури, Статута, Кодекса етике адвоката и других аката Адвокатске коморе;
8. да је достојан да извршава дјелатност адвоката. Раније понашање и дјелатност морају указивати да ће та особа савјесно обављати адвокатску дјелатност.

(1) Захтјев за упис у Именик адвоката Адвокатске коморе, укључујући сву потребну валидну документацију,доставља се Секретаријату Адвокатске коморе. Секретаријат Адвокатске коморе у року од осам дана доставља захтјев са документацијом надлежном Збору адвоката ради давања писменог мишљења о испуњавању услова из чл. 32. ст. 1. тачка 8. овог закона.
(2) Збор адвоката је дужан у року од 15 дана од пријема захтјева из ст. 2. овог члана доставити своје мишљење у писменој форми наводећи све специфичне разлоге за изражена мишљења и релевантне документе који та мишљења подупиру. Извршни одбор Адвокатске коморе ће у року од 30 дана од пријема мишљења надлежног Збора адвоката донијети одлуку о захтјеву за упис у Именик адвоката. Писмени отправак одлуке о захтјеву доставља се њеном подносиоцу. (3) Против одлуке Извршног одбора из става 4. овог члана жалба није дозвољена али се може покренути управни спор пред Врховним судом Републике Српске.

Упис адвоката у Именик адвоката ће се извршити на дан када је утврђена правоснажност рјешења о упису у Именик адвоката и након давања свечане изјаве која гласи:
"Изјављујем да ћу дужност адвоката извршавати независно, савјесно и стручно, да ћу се у раду и понашању придржавати Устава и закона Републике Српске, Устава и закона Босне и Херцеговине и општих аката Адвокатске коморе Републике Српске, да ћу се стручно усавршавати и чувати углед адвокатуре.". Свечана изјава се даје и потписује пред предсједником Адвокатске коморе.

IV. ПРАВА И ДУЖНОСТИ АДВОКАТА

(1) Адвокати су једини овлаштени да пружају правну помоћ у обиму одређеним чланом 3. овог закона, ако законом није другачије одређено.
(2) Адвокат који посједује дозволу за вршење дјелатности адвоката издату од асоцијације адвоката стране државе може у појединачним случајевима заступати и бранити правне субјекте пред судовима и државним органима у Републици Српској уз претходну сагласност Министарства правде Републике Српске које је дужно да о томе прибави мишљење Адвокатске коморе.

(1) Адвоката може замијенити други адвокат или адвокатски приправник из његове канцеларије у извршењу појединачних радњи у послу пружања правне помоћи, осим ако се заступана странка томе изричито не противи.
(2) Адвокат сам одређује своју замјену за вријеме своје одсутности.

(1) Адвокат самостално одлучује да ли ће прихватити понуду странке за пружање савјета, заступање или одбрану.
(2) Адвокат ће одбити заступање:

1. ако је пружао правну помоћ супротној странци у истом предмету или по било ком другом питању везаним за тај предмет,
2. ако је супротној странци у истом предмету правну помоћ пружао адвокат који ради у истој адвокатској канцеларији или адвокатском друштву,
3. ако је он или члан или запосленик адвокатске канцеларије или друштва радио као адвокатски приправник са адвокатом који пружа правну помоћ супротној странци,
4. ако је у истом предмету он или члан или запосленик адвокатске канцеларије или друштва поступао као судија, јавни тужилац, овлаштено службено лице Министарства унутрашњих послова или као службено лице у органу управе,
5. ако се он или члан или запосленик адвокатске канцеларије или друштва бавио на други професионални начин предметним случајем,
6. ако он или члан или запосленик адвокатске канцеларије или друштва има лични интерест који је, или може бити, у сукобу са интересима заступане странке, и
7. у другим случајевима предвиђеним законом или општим актима Адвокатске коморе.

(3) У случајевима предвиђеним тачкама 2, 3, 5 и 7 става 2. овог члана адвокат може прихватити понуду за пружање правних услуга по пристанку заступане странке која је претходно у потпуности информисана о свим битним околностима случаја. Такво заступање не може бити у супротности са општим актима Адвокатске коморе.
(4) Адвокат само из разлога предвиђених законом или опћим актима Адвокатске коморе може одбити пружање правне помоћи странки у случају када је, на основу закона, именован одлуком суда или државног органа.
(5) Кодексом етике адвоката могу се утврдити и други разлози због којих адвокат може да одбије пружање правне помоћи странци.

(1) Адвокат заступаној странци и ова адвокату могу отказати пуномоћје.
(2) По отказивању пуномоћја заступаној странци адвокат је обавезан у периоду до 30 дана предузимати неопходне радње у поступку због спречавања наступања штете у интересима странке којој отказује пуномоћ, осим у случају да је странка именовала другог пуномоћника или да се предузимању радњи изричито противи.
(3) Адвокат није дужан поступати сагласно одредби става 2. овог члана ако заступана странка откаже пуномоћ, али је дужан у писменој форми обавијестити до тада заступану странку о свим релевантним роковима као и заказаним терминима у суду у конкретном предмету.

(1) Адвокат је дужан да редовно информише заступану странку о промјенама у њеном премету.
(2) Адвокат је дужан да заступаној странци након завршеног пружања правне помоћи, на њен захтјев, преда цјелокупни предметни спис.
(3) Адвокат је дужан чувати списе заступане странке најмање пет година по правоснажном окончању поступка, односно десет година када се заступање односило на права на некретнинама.

Адвокат је дужан потписати и печатом потврдити сваку исправу или поднесак који је он или његов адвокатски приправник саставио.

Адвокат не смије бити позван на кривичну или материјалну одговорност за своје мишљење изражено у пружању правне помоћи у поступку пред судом или другим органима.

О одређивању притвора адвокату или адвокатском приправнику суд је дужан без одлагања обавијестити Адвокатску комору.

(1) Претрес адвокатске канцеларије је дозвољен само на основу наредбе надлежног суда и само у вези списа и предмета који су изричито наведени у налогу за претрес.
(2) Приликом претреса адвокатске канцеларије не смије бити нарушена тајност других докумената и предмета.
(3) О претресу адвокатске канцеларије се мора без одлагања обавијестити Збор адвоката на чијој територији се налази сједиште адвокатске канцеларије.
(4) Претресу адвокатске канцеларије се може приступити и довршити само уколико јој присуствује овлаштени представник Збора адвоката на чијој територији се налази сједиште адвокатске канцеларије.
(5) Докази прибављени супротно одредбама овог члана, не могу се употријебити у поступку против адвоката или против од њега заступане странке.

(1) У правилу, адвокат је обавезан чувати као адвокатску тајну све што му је странка повјерила, изузев ако је адвокат ослобођен ове обавезе на основу изричитог или прећутног одобрења странке, под којим се између осталог подразумјевају случајеви и кад је странка покренула дисциплински поступак против адвоката, када је то нужно ради одбране адвоката у кривичном поступку који је против њега покренут, када адвокат посумња да предстоји извршење тежег кривичног дјела и када адвокат покрене парницу ради намирења трошкова и издатака које му странка дугује.
(2) Адвокатску тајну из става 1. овог члана дужна су чувати и друга лица која раде или су радила у адвокатској канцеларији, заједничкој адвокатској канцеларији или адвокатском друштву.

Услови за дозвољено рекламирање адвоката, адвокатске канцеларије, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатског друштва одређују се Статутом Адвокатске коморе.

(1) Новчана средства заступане странке адвокат може корситити само у складу са упуствима странке или уз њено изричито одобрење.
(2) Адвокати су обавезни водити посебно рачуноводство за новчана средства странке.
(3) Накнаду за пружену правну помоћ, као и трошкове настале у поступку, адвокат може наплатити из готовине коју је заступана странка положила код њега или из готовине коју је за заступану странку примио, у складу са општим актима Адвокатске коморе.
(4) На новчаним средствима које прими у име заступане странке, адвокат има право залоге ради осигурања наплате накнаде и трошкова за заступање.

(1) Адвокати, заједничке адвокатске канцеларије и адвокатска друштва се обавезно осигуравају од одговорности за штету причињену странци у току пружања правне помоћи.
(2) Минималан износ осигурања и врста осигуране штете одређују се општим актима Адвокатске коморе.

(1) Тарифа о наградама и накнади трошкова за рад адвоката (у даљем тексту: Тарифа) одређује накнаду за рад и трошкове пружања правне помоћи, примјену и ступање на снагу Тарифе.
(2) Скупштина Адвокатске коморе предлаже текст Тарифе, коју одобрава Министарство правде Републике Српске након консултација са релевантним министарствима. Тарифа се објављује у Службеном гласнику Републике Српске.
(3) Адвокат има право захтијевати и примити накнаду за извршени рад и трошкове у вези са радом према Тарифи.
(4) Судови и други органи у одлуци о трошковима поступка у конкретном предмету одређиваће накнаду за пружену правну помоћ странци од стране адвоката према одредбама Тарифе која је важила у моменту пружања правне помоћи.

V. ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА
АДВОКАТСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Адвокатску дјелатност могу извршавати адвокати и то:

1. као појединци,
2. у заједничкој адвокатској канцеларији, и
3. у адвокатском друштву, као правном лицу.

(1) Адвокат може имати само једну адвокатску канцеларију на територији Републике Српске.
(2) Адвокатска канцеларија мора имати назив и печат.
(3) У називу адвокатске канцеларије, који мора бити видно истакнут, и печату адвоката уписује се: Адвокат, име и презиме адвоката и сједиште адвокатске канцеларије.

(1) Два или више адвоката могу се удружити у заједничку адвокатску канцеларију.
(2) Адвокати који се удружују у заједничку адвокатску канцеларију уговором уређују права и обавезе.
(3) Уговор из става 2. овог члана доставља се Адвокатској комори ради давања сагласности за удруживање и упис у Именик заједничких адвокатских канцеларија. Адвокатска комора процјењује да ли је уговор о удруживању у заједничку адвокатску канцеларију закључен у складу са овим законом, Статутом, Кодексом етике адвоката и другим актима Адвокатске коморе.
(4) Заједничка адвокатска канцеларија мора имати назив и печат.
(5) У називу заједничке адвокатске канцеларије и печату уписује се: Заједничка адвокатска канцеларија, имена и презимена адвоката који су се удружили и сједиште заједничке адвокатске канцеларије.

Одговорност и гаранције адвоката у заједничкој адвокатској канцеларији су личне.

(1) Адвокатско друштво, као правно лице, се оснива у складу са законом којим се уређује оснивање, пословање и престанак предузећа и то у оном облику којим се осигурава лична неограничена солидарна одговорност чланова за обавезе друштва.
(2) Дјелатност адвокатског друштва је ограничена на извршавање адвокатске дјелатности.
(3) Чланови адвокатског друштва могу бити само адвокати.
(4) Извршавање дјелатности у адвокатском друштву може се повјерити само адвокатима који су чланови друштва, који су у радном односу у адвокатском друштву или адвокатским приправницима у друштву.
(5) Права, обавезе и одговорности, које су овим законом предвиђене за адвокате у извршавању дјелатности адвоката, односе се и на адвокате који су у радном односу у адвокатском друштву.

Писменим уговором или одлуком о оснивању друштва морају бити уређена права и обавезе чланова друштва, права и обавезе осталих чланова друштва у случају смрти члана или његовог иступања из друштва, као и права насљедника умрлог члана друштва.

(1) За оснивање адвокатског друштва оснивач је дужан да прибави претходну привремену сагласност Извршног одбора.
(2) Извршни одбор даје привремену сагласност за упис адвокатског друштва у Именик адвокатских друштава Адвокатске коморе ако је уговор или одлука о оснивању у складу са овим законом, Статутом, Кодексом етике адвоката иетике адвоката идвокатске коморе.
(3) Уколико Извршни одбор не донесе одлуку из става 2. овог члана у року од 60 дана од дана подношења захтјева, сматраће се да је привремена сагласност дата.
(4) Адвокатско друштво уписује се у регистар правних лица код надлежног суда.

(1) Адвокатско друштво је дужно у року од три дана од дана уписа у судски регистар правних лица доставити захтјев Адвокатској комори за упис у Именик адвокатских друштава, заједно са сагласношћу Извршног одбора из члана 55. став 2 и овјереном копијом рјешења о упису у судски регистар.
(2) Адвокатска комора је дужна у року од три дана од дана пријема захтјева из става 1. овог члана, извршити упис адвокатског друштва у Именик адвокатских друштава.
(3) Фирма и печат адвокатског друштва обавезно садржи: назив друштва, лично име најмање једног члана, уз навођење да има више чланова, и сједиште друштва.
(4) Адвокатско друштво стиче право да извршава регистровану адвокатску дјелатност од дана уписа у Именик адвокатских друштава.

За пружену правну помоћ странкама адвокати у адвокатским друштвима одговарају по општим правилима о одговорности.

Дисциплинска одговорност адвоката у адвокатском друштву, и однос према Адвокатској комори и њеним тијелима остаје индивидуална.

(1) Адвокатском друштву може се забранити рад уколико Извршни одбор накнадно утврди да су дјеловање адвокатског друштва, уговор између адвокатског друштва и чланова друштва или услови под којима адвокати извршавају дјелатност у адвокатском друштву, супротни одредбама овог закона, Статута или Кодекса етике адвоката. О забрани рада адвокатског друштва Извршни одбор одлучује рјешењем.
(2) Против рјешења из става 1. овог члана није дозвољена жалба али се може покренути управни спор.
(3) Надлежно тијело Адвокатске коморе може рјешењем одлучити да се до правоснажности рјешења из става 1. овог члана обустави рад друштва. Жалба против таквог рјешења не одгађа његово извршење.
(4) Даном правоснажности рјешења из става 1. овог члана извршиће се брисање адвокатског друштва из Именика адвокатских друштава.
(5) Адвокатска комора је дужна правоснажно рјешење о забрани рада адвокатског друштва одмах доставити суду код којег је у регистар правних лица уписано адвокатско друштво ради провођења одговарајућег поступка за брисање из регистра правних лица.
(6) У случају брисања адвокатског друштва из Именика адвокатских друштава, Адвокатска комора ће подузети све радње ради заштите интереса оних странака које је брисано друштво заступало.

(1) Адвокати, заједничка адвокатска канцеларија и адвокатска друштва могу закључивати уговоре о раду са лицима која ће обављати административне, техничке, финансијске и друге послове, а адвокатско друштво и са адвокатима. У односу на права и обавезе запослених код адвоката, у заједничкој адвокатској канцеларији и у адвокатском друштву, која нису регулисана уговором о запошљавању, примјењују се одредбе закона којим се регулишу радни односи, као и одредбе колективног уговора.
(2) Послове из става 1. овог члана могу код адвоката обављати и лица која су са адвокатом, заједничком адвокатском канцеларијом или адвокатским друштвом закључила уговор о дјелу.

VI. АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИЦИ

(1) Адвокатски приправници су лица која раде на правним пословима у адвокатској канцеларији, заједничкој канцеларији или адвокатском друштву и стручно се оспособљавају ради полагања правосудног испита и стицања искуства за самостално извршавање дјелатности адвоката.
(2) Адвокатски приправник има адвоката - принципала који је уписан у Именик адвоката и извршава дјелатност адвоката дуже од пет година.

(1) Статус адвокатског приправника стиче се уписом у Именик адвокатских приправника Адвокатске коморе.
(2) Право на упис у Именик адвокатских приправника има подносилац захтјева који испуњава слиједеће услове:

1. да је држављанин Босне и Херцеговине,
2. да је дипломирао на правном факултету на територији Босне и Херцеговине, или да је дипломирао на било којем правном факултету у Соцјалистичкој Федеративној Републици Југославији до 22. маја 1992. године, а ако је дипломирао на правном факултету неке друге државе, овај услов стиче након признања те дипломе од стране надлежног министарства у Републици Српској, и
3. да посједује доказ да ће засновати радни однос са адвокатом који испуњава услове из чл. 61. ст. 2. овог закона.

Захтјев за упис у Именик адвокатских приправника, укључујући и сву потребну валидну документацију, доставља се Секретаријату Адвокатске коморе. Извршни одбор Адвокатске коморе ће у року од 30 дана донијети одлуку о испуњавању услова за признавање права на извршавање дјелатности адвокатског приправника и рјешење о упису у Именик адвокатских приправника. Писмени отправак рјешења доставит ће се подносиоцу захтјева.

Упис адвокатског приправника у Именик адвокатских приправника ће се извршити на дан када је утврђена правоснажност рјешења о упису у Именик адвокатских приправника.

(1) Адвокатски приправник заснива радни однос и има иста права и дужности као и приправник запослен у органима правосуђа и управе.
(2) Адвокатски приправник, има право захтијевати и примити од адвоката - принципала накнаду за рад и присуство на раду у мјесечном износу наведеном у уговору о запошљавању.
(3) Одредбе овог закона о Именику адвоката, правима и обвезама адвоката, обавези чувања адвокатске тајне, привременој и трајној забрани обављања дјелатности, примјењују се и на адвокатске приправнике.

Извршни одбор развија Програм обуке адвокатских приправника и врши контролу његове примјене и остваривања.

Адвокатски приправник може остати у статусу адвокатског приправника код истог адвоката-принципала двије године послије положеног правосудног испита.

(1) Адвокатски приправници се удружују у Организацију адвокатских приправника Адвокатске коморе Републике Српске.
(2) Организација адвокатских приправника учествује у раду органа Адвокатске коморе са правима и дужностима утврђеним овим законом и општим актима Адвокатске коморе.

VII. БРИСАЊЕ ИЗ ИМЕНИКА И
ПРИВРЕМЕНА ЗАБРАНА
ОБАВЉАЊА ДЈЕЛАТНОСТИ

(1) Извршни одбор доноси одлуку о брисању адвоката из Именика адвоката, Именика адвокатских приправника и Именика адвокатских друштава, као и одлуке о привременом престанку извршавања дјелатности адвоката или адвокатског приправника.
(2) Одлуке из става 1. овог члана су управни акти против којих жалба није дозвољена, али се може покренути управни спор пред надлежним судом.

Извршни одбор ће поништити одлуку о признавању права за извршавање дјелатности адвоката и адвокатског приправника или адвокатског друштва и извршити брисање уписа у Именику адвоката, Именику адвокатских приправника или Именику адвокатских друштава ако се утврди да су у поступку који је претходио упису прећутали битне чињенице или дали неистините податке у вези испуњавања услова за упис.

Извршни одбор доноси одлуку о брисању из Именика адвоката због стицања услова за престанак бављења адвокатском дјелатношћу:

1. ако изгуби држављанство Босне и Херцеговине, у којем случају ће се брисање извршити са даном правоснажности одлуке којом је утврђен губитак држављанства,
2. ако изгуби радну способност, у којем случају ће се брисање извршити са даном правоснажности одлуке којом је утврђен губитак радне способности,
3. ако адвокат умре, у којем случају ће се брисање извршити са даном смрти адвоката,
4. ако постане трајно здравствено неспособан за извршавање адвокатске дјелатности, у којем случају ће се брисање извршити са даном правоснажности одлуке надлежне здравствене установе којом се утврђује или констатује здравствена неспособност,
5. ако му је изречена мјера забране обављања адвокатске дјелатности, у којем случају ће се брисање извршити са даном правоснажности одлуке суда или другог надлежног органа,
6. ако је на основу изречене дисциплинске казне изгубио право на обављање адвокатске дјелатности, у којем случају ће се брисање извршити са даном правоснажности одлуке којом је изречена дисциплинска казна и мјера,
7. ако изјави да више неће обављати адвокатску дјелатност, у којем случају ће се брисање извршити са даном правоснажности одлуке о брисању,
8. ако дуже од шест мјесеци без оправданог разлога не извршава дјелатност адвоката, у којем случају ће се брисање извршити са даном у који се утврди да је престао извршавати дјелатност адвоката,
9. ако заснује радни однос, изузев са адвокатским друштвом, у којем случају ће се брисање извршити са даном заснивања тог радног односа, и
10. ако је осуђен на безусловну казну затвора у трајању од шест мјесеци или дуже, у којем случају ће се брисање извршити са даном правоснажности осуђујуће пресуде.

(1) Одлуку о привременој забрани извршавања дјелатности адвоката или дјелатности адвокатског приправника доноси Извршни одбор.
(2) Адвокату или адвокатском приправнику ће се привремено забранити извршавање његове дјелатности ако је против њега одређен притвор или ако је ступио на издржавање казне затвора изречене у трајању до шест мјесеци.
(3) Адвокату или адвокатском приправнику може се привремено забранити извршавање његове дјелатности:

1. ако је против њега покренут кривични поступак за дјело које га чини неподобним и недостојним за вршење његове дјелатности,
2. ако је против њега покренут дисциплински поступак за тежу повреду дужности,
3. ако се кривични, односно дисциплински поступак против њега не може успјешно провести без привремене забране вршења његове дјелатности,
4. ако је у извршавању дјелатности више од три пута, односно два пута у континуитету, извршена повреда дужности или угледа адвокатуре, без обзира на тежину појединачне повреде.

(4) Рјешењем о привременој забрани утврђује се тачан временски период током којег ће адвокату или адвокатском приправнику бити забрањено да обавља дјелатност адвоката односно адвокатског приправника.
(5) Након доношења рјешења о привременој забрани извршавања адвокатске дјелатности или дјелатности адвокатског приправника, Адвокатска комора ће предузети све неопходне мјере ради заштите интереса странке која је заступана по том адвокату.

(1) Извршни одбор покренуће поступак за брисање адвокатског друштва из Именика адвокатских друштава:

1. ако адвокатско друштво не извршава дјелатност у континуитету дуже од три мјесеца,
2. ако се утврди да адвокатско друштво извршава и друге дјелатности,
3. ако су члановима адвокатског друштва или адвокатима запосленим у друштву изречене дисциплинске мјере, усљед чега поступање и пословање адвокатског друштва озбиљно штети угледу адвокатуре,
4. ако утврди да су дјеловање адвокатског друштва, уговор између адвокатског друштва и чланова друштва односно његових запослених или услови под којима адвокати извршавају дјелатност у адвокатском друштву, супротни одредбама овог закона, Статута или Кодекса етике адвоката.

(2) У поступку за брисање адвокатског друштва из Именика адвокатских друштава сходно се примјењују одредбе овог закона којима је уређено изрицање дисциплинске мјере брисања из Именика адвоката.
(3) Извршни одбор ће у року од три дана по правоснажности рјешења о брисању адвокатског друштва из Именика адвокатских друштава доставити надлежном регистарском суду обавијест о томе уз копију рјешења ради покретања одговарајућег поступка за брисање адвокатског друштва из судског регистра.

(1) Одлуку о брисању адвокатског друштва из судског регистра регистарски суд доставља Адвокатској комори.
(2) Адвокатско друштво престаје са радом са даном брисања из Именика адвокатских друштава.

Извршни одбор ће донијети одлуку о брисању адвокатског приправника из Именика адвокатских приправника у сљедећим случајевима:

1. престанком уговора о запошљавању,
2. на захтијев адвокатског приправника,
3. изрицањем дисциплинске мјере забране извршавања дјелатности адвокатског приправника,
4. смрћу адвокатског приправника,
5. ако без оправданог разлога не извршава дјелатност адвокатског приправника непрекидно дуже од 60 дана,
6. ако не положи правосудни испит ни након истека двије године по стицању услова за полагање испита, и
7. ако се у року од двије године од дана положеног правосудног испита не упише у Именик адвоката.

На захтјев адвоката-принципала и адвокатског приправника Извршни одбор може, ако је захтјев оправдан, дозволити продужење трајања статуса адвокатског приправника за још годину дана.

Орган који је против адвоката или адвокатског приправника:
- покренуо кривични или прекршајни поступак, или
- утврдио губитак радне или пословне способности или губитак држављанства,
- утврдио губитак опште здравствене способности,
дужан је у року од осам дана о томе обавијестити Адвокатску комору.

VII. ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ
АДВОКАТА И АДВОКАТСКИХ
ПРИПРАВНИКА

(1) Адвокати, који обављају дјелатност адвоката као појединци, у заједничкој адвокатској канцеларији и адвокатском друштву, као и адвокатски приправници, су индивидуално одговорни за савјесно извршавање своје дјелатности и чување угледа адвокатуре.
(2) Повредом обавезе сматрат ће се свако понашање супротно обавезама утврђеним овим законом и општим актима Адвокатске коморе.

(1) Статутом Адвокатске коморе утврђују се теже и лакше повреде дужности адвоката и адвокатских приправника у извршавању њихове дјелатности и чувања угледа њихове професије, као и врсте и мјере дисциплинских санкција.
(2) Статутом и Правилником о дисциплинској одговорности адвоката и адвокатских приправника Адвокатске коморе одређују се органи који ће покретати и водити дисциплински поступак и начин вођења тог поступка.
(3) Чланове дисциплинских органа именује Скупштина Адвокатске коморе.
(4) Члан дисциплинског органа може бити само члан Адвокатске коморе са најмање десет година радног искуства након положеног правосудног испита.
(5) Свако има право покренути дисциплински поступак против адвоката подношењем пријаве дисциплинском тужиоцу.
(6) Дисциплински тужилац након што оцјени да пријава указује на повреду дисциплинске одговорности, подиже оптужницу и предмет упучује дисциплинском суду на одлучивање.
(7) Министарство правде Републике Српске покреће поступак за утврђивање дисциплинске одговорности адвоката или адвокатског приправника подношењем оптужнице непосредно дисциплинском суду, коју у поступку заступа дисциплински тужилац.
(8) Дисциплински поступак против адвоката и адвокатских приправника уређен општим актима адвокатске коморе ће укључивати право да се буде обавијештен о чињеничном и правном садржају оптужног акта, право на правичан поступак, право на присуствовање било којем рочишту, право да се брани против оптужби са правним заступником по избору, право на покретање поступка преиспитивања одлуке дисциплинског органа Адвокатске коморе пред надлежним судом.
(9) Дисциплински поступак мора бити правичан и транспарентан, а при изрицању дисциплинске мјере мора бити уважен принцип пропорционалности.
(10) Приликом изрицања дисциплинских казни и мјера за дисциплински прекршај, дисциплински органи узимају у обзир слиједеће:

1. тежину извршеног дисциплинског прекршаја и његове посљедице;
2. степен одговорности;
3. околности под којима је извршен дисциплински прекршај;
4. претходни рад и понашање прекршиоца;
5. било коју другу околност која може утицати на тежину и врсту дисциплинских санкција; и
6. да се дисциплинске мјере брисања из именика изричу за теже дисциплинске прекршаје ако тежина тог прекршаја јасно упућује да је прекршилац неподобан да врши адвокатску дјелатност или дјелатност адвокатског приправника.

(1) Под тежом повредом дужности уредног извршавања дјелатности и чувања угледа адвокатуре сматра се свако теже нарушавање дужности, угледа и Кодекса етике адвоката, а нарочито:

1. очигледно несавјесно извршавање дјелатности адвоката или адвокатског приправника,
2. бављење пословима који су неспојиви са угледом и независношћу адвокатуре,
3. повреда дужности чувања адвокатске тајне, и
4. захтијевање накнаде веће од прописане Тарифом или од уговорене.

(2) Лакше повреде дужности уредног извршавања дјелатности и чувања угледа адвокатуре су све повреде које у себи не садрже елементе теже повреде уредног обављања дјелатности и чувања угледа адвокатуре.

У дисциплинском поступку против адвоката или адвокатског приправника могу се изрећи дисциплинске мјере:

1. За лакше повреде обавезе:
a) опомена,
b) јавна опомена, и
c) новчана казна, која не може прећи 2000 КМ за адвокате и 1000 КМ за адвокатске приправнике.

2. за теже повреде обавезе:
a) новчана казна, која не може прећи 10000 КМ за адвокате и 5000 КМ за адвокатске приправнике;
b) забрана обављања дјелатности у трајању од шест мјесеци до пет година, и
c) брисање из Именика адвоката или Именика адвокатских приправника у времену трајања забране обављања дјелатности.

Одлука надлежног дисциплинског органа Адвокатске коморе којом је изречена новчана казна има снагу извршне исправе и Статутом се одређује начин њеног извршења.

(1) Покретање дисциплинског поступка због повреде дужности и угледа адвокатуре против адвоката који обављају дјелатност адвоката као појединци, у заједничкој адвокатској канцеларији или адвокатском друштву као и адвокатских приправника не може се предузети кад протекне:

1. двије године од извршења лакше повреде дужности, и
2. четири године од извршења теже повреде дужности.

(2) Када повреда има обиљежје кривичног дјела застарјелост покретања дисциплинског поступка изједначена је са застаријевањем покретања кривичног поступка према Кривичном законику.

Застарјелост извршења дисциплинских мјера наступа по протоку двије године од дана правоснажности одлуке којом је дисциплинска мјера изречена.

(1) Застарјелост се прекида сваком радњом која се предузима ради покретања дисциплинског поступка или поступка извршења дисциплинске мјере.
(2) Са сваким прекидом застаријевање почиње поново да тече, али застарјелост настаје у сваком случају кад протекне двапут онолико времена колико је овим законом одређено за застарјелост покретања дисциплинског поступка, односно извршења дисциплинске мјере.

Члан адвокатског друштва или адвокат запослен у адвокатском друштву брисаном из Именика адвокатских друштава а којем није изречена дисциплинска мјера брисања из Именика адвоката, могу наставити обављати дјелатност адвоката.

IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДЕ

(1) Министарство правде Републике Српске прати рад адвокатуре и Адвокатске коморе са становишта провођења овог закона и предлаже мјере за унапређење адвокатске дјелатности.
(2) У остваривању функције из претходног става, Министартсво правде Републике Српске може да захтјева одговарајуће извјештаје и податке од Адвокатске коморе, водећи рачуна о независности адвокатуре.

(1) Адвокатска комора је дужна да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона усвоји опште акте одређене овим законом.
(2) Општи акти Адвокатске коморе објављују се у Службеном гласнику Републике Српске.

Захтјеви за уписе у именике, који су поднесени, као и дисциплински и други поступци пред органима Адвокатске коморе, органима управе и судовима, а нису ријешени до дана ступања на снагу овог закона, ријешит ће се примјеном одредби овог закона. Међутим, у већ покренутим дисциплинским поступцима изрицати се могу само дисциплинске мјере предвиђене прописима који су важили у вријеме подношења захтјева за њихово покретање.

Даном ступања на снагу овог закон престаје да важи Закон о адвокатури (“Службени гласник Републике Српске” бр. 17/92, 12/93 и 26/93).

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”."

Циљ сајта

Циљ овог сајт је да, бар у основи уведе грађа-
нина Републике Српске (али и осталих у окру-
жењу: у ФБиХ, Србији и Хрватској) у грађанско право. Доста је општих тема које могу искори-
стити сви са простора ex СФРЈ. Како се не би страдало због незанања - боље је бити обавије-
штен! У многим ситуаци-
јама је потребно потра-
жити услуге професио-
налаца - иако су такве услуге скупе. Али још може бити скупље нак-
надно парничење, нер-
вирање а понекад и гу-
битак права (читај: нов-
ца).
------------------------------------

Максима

С тог разлога, и стара римска максима вије-
ковима је гласила: "Не-
знање закона никога не оправдава!"
------------------------------------

Преузмите сајт

Преузмите овај сајт у једном компресованом самоотпакујућем *.exe фајлу и читајте га off-line (без качења на Internet)! Кликом на доњу слику преузмите фајл, форми-
рајте нови фолдер (ди-
ректориј) на вашем ра-
чунару, двоструко клик-
ните на преузети фајл, изаберите тај нови фолдер (browse) и кли-
ком на дугме "Install" распакујте фајл! Након тога у новом фолдеру пронађите и отворите "index.htm" фајл.