Право својине

Сматрам да је тему права својине, као и код посједа, најлакше обрадити на тај начин што ће вам се презентовати одредбе чланова 9. - 48. Закона о основним својинско правним односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90 и "СГРС", број 38/03) који је на снази у Републици Српској. Додао сам "(1) (2) (3)" ознаке за ставове да вам је лакше пратити гдје су позиционирани ставови.

(1) Грађанин може имати право својине на ствари које служе за задовољавање њеигових личних потреба и интереса, као и личних потреба и интереса чланова његове породице.
(2) Грађанин може имати право својине на стамбеним зградама и становима, пословим зградама просторијама и средствима рада.
(3) Грађанин се може користити стварима из става 2. овог члана за стицање дохотка на начин и под условима одређеним законом.

Грађанин може, под условима одређеним законом, имати право својине на пољопривредно и друго земљиште, шуме и шумско земљиште.

(1) Удружење грађана и друго грађанско правно лице могу имати право својине на покретне ствари које служе остваривању заједничких интереса њихових чланова и циљева ради којих су основани.
(2) Носиоци права својине из става 1. овог члана могу имати право својине на пословне зграде и пословне просторије које служе остваривању заједничких интереса њихових чланова и циљева ради којих су основани, као и на стамбене зграде и станове као посебне дијелове зграде, који служе за задовољавање стамбених птореба радника који у њима раде.
(3) Носиоци права својине из става 1. овог члана могу имати, у границама одређеним законом, право својине и на земљиште које служи за задовољавање заједничких интереса њихових чланова и циљева ради којих су основани.

(1) Кад је зграда на којој простоји право својине изграђена, у складу са законом, на земљишту у друштвеној својини, власник зграде има право кориштења земљишта на коме је зграда изграђена и земљишта које служи за редовну употребу те зграде док она постоји.
(2) Право кориштења из става 1. овог члана може се преносити само са преносом права својине на зграду.

(1) Више лица имају право сувласништва на неподијељеној ствари када је дио сваког од њих одређен сразмјерно према цјелини (идеални дио).
(2) Ако сувласнички дијелови нису одређени, претпоставља се да су једнаки.

(1) Сувласник има право да ствр држи и да се њоме користи заједно са осталим сувласницима сразмјерно свом дијелу, не повређујући права соталих сувласника.
(2) Сувласник може располагати својим дијелом без сагласности осталих сувласника.
(3) У случају продаје сувласничког дијела остали сувласници имају право прече куповине само ако је то одређено законом.

(1) Сувласници имају право да заједнички управљају стварју.
(2) За предузимање послова редовног управљања стварју, потбна је сагласност сувласника чији дијелови заједно чине више од поливине вриједности ствари.
(3) Ако се у случајевима из става 2. овог члана не постигне саглансот, а предузимање псла је неопходно за редовно одрежавање ствари, о томе одлучује суд.
(4) За предузимање послова који прелазе оквир редовног управљања (отуђење цијеле ствари, промјена намјене ствари, издавање цијеле ствари у закуп, заснивање хипотеке на цијелој ствари, заснивање стварних служности, веће поправке и сл.), потребна је саглансност свих сувласника.
(5) Слувласници могу повјерити управљање старју једном или неколици сувласника или трећем лицу.
(6) Трошкове кориштења, управљања и одржавања ствари и остале терете који се односе на цијелу ствар сносе сувласници сразмјерно величини својих дијелова.

(1) Сувласник има право да у свако вријеме захтијева диобу ствари, осим у вријеме у које би та диоба била на штету других сувласника, ако законом није друкчије одређено.
(2) Право из става 1. овог члана не застарјева.
(3) Ништав је уговор којим се сувласник трајно одриче права на диобу ствари.
(4) Сувласници споразумно одређују начин диобе ствари, а у случају да се не може постићи споразум, одлучује суд.
(5) Суд ће одлучити да се диоба изврши продајом ствари ако је физичка диоба немогућа или је могућа само уз знатно смањење вриједности ствари.
(6) Сувласнику коме је диобом припала ствар или дио ствари остали сувласници јемче за правне и физичке недостатке ствари у границама вриједности својих сувласничких дијелова.
(7) Право из става 6. овог члана гаси се истеком три године од диобе ствари.

У случајевима и под условима одређеним законом сувласништво постоји и на неподијељеној ствари чији је дио у друштвеној својини а на дијелу постоји право својине.

(1) У случајевима и под условима одређеним законом може постојати право заједничке својине.
(2) Заједничка својина се својина више лица на неподијељеној ствари када су њихови удјели одредиви али нису унапријед одређеи.

У случајевима и под условима одређеним законом може псотојати право својине на стан и пословну просторију као посебан дио зграде.

(1) Право својине стиче се по самом закону, на основу правног посла и насљеђивањем.
(2) Право својине стиче се и одлуком државног органа, на начин и под условима одређеним законом.

По самом закону право својине се стиче стварањем нове ствари, спајањем, мијешањем, грађењем на туђем земљишту, одвајањем плодова, одржајем, стицањем својине од невласника, окупацијом и у другим случајевима одређеним законом.

(1) Лице које од свог материјала својим радом изради нову ствар стиче право својине на ту ствар.
(2) Право својине на нову ствр припада власнику од чијег је материјала ту ствар, на оснвоу правног посла израдило друго лице.
(3) Ако је неко од туђег материјала совјим радом израдио нову ствар, она припада њему ако је савјестан и ако је вриједност рада већа од вриједности материјала, а ако су вриједности једнаке-настаје сувласништво.

(1) Кад су ствари које припадају разним власницима тако спојене или помијешане да се више не могу раздвојити без знатне штете или без несразмјерних трошкова, на новој стври настаје право сувласништва у корист досадашњих власника, и то у сразмјерној вриједности коју су поједине ствари имале у тренутку спајања или мијешања.
(2) Ако је неко од власника био несавјестан, савјестан власник може захтијевати, у року од годину дана од дана спајања или мијшања ствари, да му цијела ствар припрадне у својину или да цијела ствар припадне несавјесном власнику и да му овај накнади вриједност његове ствари.
(3) Ако од двију спојених или помијешаних ствари једна има незнатну вриједност у односу на другу, власник друге ствари стиче право својине на нову ствар уз обавезу да лицу које је тиме изгубило право својине на ствар накнади њену вриједност.

(1) Лицу које може бити носилац права својине, а које изгради зграду или другу грађевину (грађевински објекат) на земљишту на које други има право својине (градитељ), стиче право својине и на земљиште на коме је изграђен грађевински објекат, као и на земљиште које је неопходно за редовну употребу тог грађевинског објекта, ако није знало нити могло знати да гради на туђем земљишту, а власник земљишта је знао за изградњу и није се одмах успротивио.
(2) У случају из става 1. овог члана власник земљишта има право да за вријеме од три године од дана сазнања за завршену изградњу, али најкасније у вријеме од десет година од завршене изградње тражи да му градитељ накнади вриједност земљишта у висини егове прометне цијене у вријеме доношења судске одлуке.

(1) Ако је градитељ знао да гради на туђем земљишту или ако то није знао а власник се томе одмах успротивио, власник земљишта може тражити да му припадне право својине на грађевински објекат или да градитељ поруши грађевински објекат и врати му земљшите у првобитно стање или да му градитељ исплати прометну цијену земљишта.
(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, суд може одлучити да се изграђени грађевински објекат не проуши ако рушење грађевинског објекта, с обзиром на околности случаја, а посебно на вриједност објекта, имовинске прилике власника земљишта и градитеља, као и њихово понашање у току изградње, не би било друштвено оправдано.
(3) У случајевима из става 1. овог члана власник земљишта има право и на накнаду штете.
(4) Ако власник земљишта захтијева да му припадне право својине на грађевински објекат, дужан је накнадити градитељу вриједност објекта у висини просјечне грађевинске цијене објекта у мјесту у коме се налази у вријеме доношења судске одлуке.
(5) Право избора из става 1. овог члана власник земљишта може остварити најкансије у року од три године од дана завршетка изградње грађевинског објекта. По истеку тог рока власник може захтијевати испалту прометне цијене земљишта.

(1) Ако је градитељ савјестан а власник земљишта није знао за изградњу, у случају кад грађевински објекат вриједи знатно више од земљишта, грађевински објекат заједно са земљиштем припада градитељу, а он за земљиште дугује власнику накнаду по прометној цијени земљишта.
(2) Ако је вриједност земљишта знатно већа, суд ће на захтјев власника земљишта грађевински досудити њему и обавезати га да градитељу накнади грађевинску вриједност објекта у висини просјечне грађевинске цијене објекта у мјесту у коме се налази. Овај захтјев власник може поднијети у року од три године од дана завршетка изградње грађевинског објекта.
(3) Ако је градитељ савјестан а власник земљишта није знао за изградњу, у случају када су вриједности грађевинског објекта и вриједност земљишта приближно једнаке, суд ће грађевински објекат, односно грађевински објекат и земљиште, досудити власнику земљишта или градитељу, водећи рачуна о њиховим потребама, а нарочито о њиховим стамбеним приликама.
(4) Власнику земљишта, односно градитељу, припада накнада за земљиште, односно грађевински објекат, по одредби 1. овог члана.

(1) Право својине на плодове које ствар даје припада власнику ствари.
(2) Савјестан посједник плодоуживалац и закупац ствари која даје плодове стиче право својине на плодове у тренутку њиховог одвајања.
(3) Плодови из става 2. овог члана, до њховог одвајања, стаставни су дио ствари и припадају њеном влансику.

(1) Савјестан и законит посједник покретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем истеком три године.
(2) Савјестан и законит посједник некретнине, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем истеком десет година.
(3) Савјестан посједник покретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем истеком десет година.
(4) Савјестан посједник некретнине, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем истеком 20 година.
(5) Насљедник постаје савјестан посједник од тренутка отврања наслијеђа и у случају када је оставилац био несавјестан посједник а насљедник то није знао нити је могао знати, а вријеме за одржај почиње тећи од тренутка отварања налијеђа.

На ствари у друштвеној својини право својине не може се стећи одржајем.

(1) Вријеме потребно за одржај почиње тећи оног дана када је посједник ступио у посјед ствари, а завршава се истеком посљедњег дана времена потребног за одржај.
(2) У вријеме потребно за одржај урачунава се и вријеме за које су претходници садашњег посједника држали стар као савјесни и законити посједници, односно као савјесни посједници.
(3) На прекид, односно застој одржаја сходно се примјењују одредбе о прекиду, односно застоју застарјелости потраживања.

(1) Савјесно лице стиче право својине на покретну ствар коју је прибавило уз накнаду од невласника који у оквиру своје дјелатности ставља у промет такве ствари, од невласника коме је власник предао ствар у посјед на основу правног посла који није основу за прибављање права својине, као и на јавној продаји.
(2) Ранији власник може од савјесног стицаоца захтиејвати да му ствар врати уз накнаду по прометној цијени, уколико та ствар за њега има посебан значај.
(3) Захтјев из става 2. овог члана не може се поставити по истеку рока од једне године од стицања права својине на ту ствар.

(1) На покретну ствар коју је њен власник напустио, право својине стиче лице које је узело ту ствар у посјед са намјером да је присвоји (окупација), ако законом није друкчије одређено.
(2) На некретнину се не може стећи право својине окупацијом.

На основу правног посла право својине на некретнину стиче се уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен законом.

(1) На основу правног посла, право својине на покретну ствар стиче се предајом те ствари у посјед стицаоца.
(2) Предаја покретне ствари сматра се извршеном и предајом исправе на основу које стицалац може располагати том ствари, као и уручењем неког дијела ствари или издвајањем или другим означавањем ствари које значи предају ствари.
(3) Кад се покретна ствар налази у посједу стицаоца по неком правном основу, он стиче право својине на њу у тренутку закључења првног посла са власником ствари на основу кога се стиче право својине.
(4) Ако стицалац права својине на покретну ствар остави ту ствар и даље у посједу преносиоца по неком другом основу, он стиче право својине на њу у тренутку закључња правног посла са власником ствари на оснвоу кога се стиче право својине.
(5) Право својине на покретну ствар коју држи треће лице прелази на стицаоца у тренутку закључења правног посла којим му је преносилац пренио право да захтијева повраћај те ствари. Треће лице има право да према новом власнику истакне све приговоре које је имао према ранијем власнику.
(6) Предаја покретне ствари сматра се извршеном и када из конкретних околности произилази да је извршена предаја ствари.

Када је више лица закључило посебне правне послове ради стицања права својине на исту покретну ствар која је индивидуално одређена, то право стиче лице коме је ствар прво предата.

Право својине на ствар стиче се насљеђивањем у тренутку отварања наслијеђа на имовину умрлог, ако законом није друкчије уређено.

(1) Власник може тужбом захтијевати од посједника повраћај индивидуално одређене ствари. (rei vindicatio)
(2) Власник мора доказати да на ствар чији повраћај тражи има право својине, као и да се ствар налази у фактичкој власти туженог.
(3) Право на подношење тужбе из става 1. овог члана не застарјева.

(1) Савјестан посједник предаје ствар власнику са плодовима који још нису убрани.
(2) Савјестан посједник није дужан да плати накнаду за кориштење ствари нити одговара за погоршање и пропаст ствари који су настали за вријеме његовог савјесног држања.
(3) Савјестан посједник има право на накнаду нужних трошкова за одржавање ствари.
(4) Савјестан посједник може тражити накнаду корисних трошкова у мјери у којој је вриједност ствари повећана.
(5) Нужне и корисне трошкове из ст. 3. и 4. овог члана власник ствари дужан је накнадити савјесном посједнику у мјери у којој ти трошкови нису обухваћени користима које је он добио од ствари.
(6) Савјестан посједник има право на накнаду трошкова које је учинио ради свог задовољства или уљепшавања ствари само уколико је вриједност ствари повећана. Ако се оно што је учињено ради задовољства или уљепшавања ствари може од ње одвојити без њехог оштећења, савјестан посједник има право да то одвоји и задржи за себе.
(7) Савјестан посједник има право да задржи ствар док му се не накнади износ нужних и корисних трошкова које је имао у вези са одржавањем ствари.
(8) Потраживање накнаде нужних и корисних трошкова застаријева за три године од дана предаје ствари.

(1) Несавјестан посједник дужан је предати власнику ствари све плодове.
(2) Несавјестан посједник дужан је накнадити вриједност убраних плодова које је потрошио, отуђио или уништио, као и вриједност плодова које је пропустио да убере.
(3) Несавјестан посједник дужан је накнадити штету насталу погоршањем или пропашћу ствари, осим ако би та штета настала и када би се ствар налазила код власника.
(4) Несавјестан посједник може тражити накнаду нужних тршкова које би имао и власник да се ствар налазила код њега.
(5) Несавјестан посједник има право на накнаду корисних трошков асамо ако су корисни лично за власника.
(6) Несавјестан посједник нема право на накнаду трошкова које је учнио ради свог задовољства или уљепшавања ствари, али може да односе ствар коју је уградио ради свог задовољства или уљепшавања ствари кад се она може одвојити без оштећења главне ствари.
(7) Савјестан посједник постаје несавјестн од трнеутка када му је тужба достављена, али власник може доказивати да је савјестан посједник постао несавјестан и прије достављања тужбе.

(1) Право власника да од несавјесног посједника захтијева предају убраних плодова и накнаду вриједности плодова које је потрошио, отуђио, пропустио да убере или уништио, застарјева за три године од дана предаје ствари.
(2) Потражиање несавјесног посједника ствари у погледу накнаде трошкова застаријева за три године од дана предаје ствари.

(1) Лице које је прибавило индивидуално одређену ствар по правном основу и на законит начин, а није знало и није могло знати да није постало власник ствари (претпостављени власник), има право да захтијева њен повраћај и од савјесног посједника код кога се та ствар налази без правног основа или по слабије правном основу. (actio publiciana)
(2) Када се два лица сматрају претпостављеним власницима исте ствари, јачи правни основ има лице које је ствар стекло теретно у односу на лице које је ствар стекло бестеретно. Ако су правни основи ових лица исте јачине, првенство има лице код кога се ствар налази.
(3) Право на подношење тужбе из става 1. овог члана не застарјева.

(1) Ако треће лице неосновано узнемирава власника или претпостављеног власника на други начин а не одузимањем ствари, власник, односно претпостављени власник, може тужбом захтијевати да то узнемиравање престане. (actio negatoria)
(2) Када је узнемиравањем из става 1. овог члана проузрокована штета, власник има право да захтијева накнаду штете по општим правилима о накнади штете.
(3) Право на подношење тужбе из става 1. овог члана не застарјева.

Сувласник, односно заједнички власник има право на тужбу за заштиту права својине на цијелу ствар, а сувласник има право и на тужбу за заштиту свог на дијелу ствари.

Право својине престаје преласком ствари у друштвену својину.

Право својине које одређено лице има на ствар престаје кад друго лице стекне право својине на ту ствар.

(1) Право својине престаје напуштањем ствари.
(2) Ствар се сматра напуштеном када њен власник на несумњив начин изрази вољу да не жели више да је држи.
(3) Напуштена некретнина прелази у друштвену својину у тренутку њеног напуштања.

(1) Право својине престаје пропашћу ствари.
(2) На остатке пропале ствари власник задржава право својине.

Право својине престаје и у другим случајевима одређеним законом.

Циљ сајта

Циљ овог сајт је да, бар у основи уведе грађа-
нина Републике Српске (али и осталих у окру-
жењу: у ФБиХ, Србији и Хрватској) у грађанско право. Доста је општих тема које могу искори-
стити сви са простора ex СФРЈ. Како се не би страдало због незанања - боље је бити обавије-
штен! У многим ситуаци-
јама је потребно потра-
жити услуге професио-
налаца - иако су такве услуге скупе. Али још може бити скупље нак-
надно парничење, нер-
вирање а понекад и гу-
битак права (читај: нов-
ца).
------------------------------------

Максима

С тог разлога, и стара римска максима вије-
ковима је гласила: "Не-
знање закона никога не оправдава!"
------------------------------------

Преузмите сајт

Преузмите овај сајт у једном компресованом самоотпакујућем *.exe фајлу и читајте га off-line (без качења на Internet)! Кликом на доњу слику преузмите фајл, форми-
рајте нови фолдер (ди-
ректориј) на вашем ра-
чунару, двоструко клик-
ните на преузети фајл, изаберите тај нови фолдер (browse) и кли-
ком на дугме "Install" распакујте фајл! Након тога у новом фолдеру пронађите и отворите "index.htm" фајл.