Застарјелост
Застарјелост је појам који се употребљава у различитим гранама права. Тако у кривичном праву
имамо двије врсте застарјелости: 1. Застарјелост кривичног гоњења и 2. Застарјелост извршења
казне. Да би било јасније: нпр. код првог - кривично гоњење се не може предузети кад протекне
нпр. десет година од извршења кривичног дјела за које се по закону може изрећи затвор преко три
године или нпр. код другог: изречена казна се не може извршити кад протекне: нпр. десет година
ако је изречена казна преко три године (ово су само примјери - за детаљније објашњење треба затражити
правну помоћ адвоката). Ово што је овдје речено није чисто правило јер имамо у
игри и појмове "ток и прекид застарјевања". Битна питања су: Када застарјевање почиње тећи?
Када застарјевање не тече? Када се застарјевање прекида? Шта значи прекид, а шта значи застој?
Одредба која рашчишћава ствар гласи: "Застарјелост кривичног гоњења настаје у сваком
случају кад протекне двапут онолико времена колико се по закону тражи за застарјелост кривичног
гоњења." или "Застарјелост извршења казне настаје у сваком случају кад протекне двапут онолико
времена колико се по закону тражи за застарјелост извршења казне, али она не може наступити ако
је извршење казне у току."
Овдје нам није намјер да се бавимо кривичним правом већ грађанским па ћемо у том тону и наставити.
Застарјелост се може дефинисати као престанак права и то права да се захтијева принудно извршење
обавезе протеком одређеног временског периода. Када нпр. повјерилац не врши своје право да наплати
уз помоћ суда (читај: државне силе и принуде) неки дуг у одређеном времену он губи право да се
послије протека одређеног времена обрати суду са тужбом. Дакле, таква обавеза која наравно и даље
постоји постаје неутужива. Ако би се повјерилац обратио суду тужбом, а тужени (читај: дужник)
уложио приговор застаре - суд би одбио такву тужбу - дужник не би могао бити судским путем присиљен
да је изврши. Како обавеза и даље постоји, ако би дужник такву обавезу извршио, а касније сазнао
да је она била неутужива - повјерилац не би био дужан да врати оно што је дужник дао на име
дуга.
Таква неутужива обавеза назива се натуралном обигацијом.
Сва облигациона права застарјевају осим законског права на издржавање. Шта каже закон! Закон о
облигационим односима ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и "СГРС", бр. 17/93, 3/96,
39/03 и 74/04), у својим члановима од 360. - 370. каже сљедеће:
Опште правило
Члан 360.
1. Застарелошћу престаје право захтевати испуњење обавезе.
2. Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поврерилац могао захтевати
испуњење обавезе.
3. Суд се не може обазирати на застарелост ако се дужник није на њу позвао.
Кад застарелост почиње тећи
Члан 361.
1. Застарелост почиње тећи првог дана после дана када је поверилац имао право да захтева испуњење
обавезе, ако законом за поједине случајеве није што друго прописано.
2. Ако се обавеза састоји у томе да се нешто не учини, да се пропусти или трпи, застрелост почиње тећи
првог дана после дана када је дужник поступио противно обавези.
Наступање застарелости
Члан 362.
Застарелост наступа кад истекне последњи дан законом одређеног времена.
Урачунавање времена претходника
Члан 363.
У време застарелости рачуна се и време које је протекло у корист дужникових претходника.
Забране промене рока застарелости
Члан 364.
1. Правним послом не може се одредити дуже или краће време застарелости од оног времена које је
одређено законом.
2. Правним послом не може се одредити да застарелост неће тећи за неко време.
Одрицање од застарелости
Члан 365.
Дужник се не може одрећи застарелости пре него што протекне време одређено за застарелост.
Писмено признање и обезбеђење
застареле обавезе
Члан 366.
1. Писмено признање застареле обавезе сматра се као одрицање од застарелости.
2. Исто дејство има давање залоге или ког другог обезбеђења за застарело потраживање.
Дејство испуњења застареле обавезе
Члан 367.
Ако дужник испуни застарелу обавезу, нема право захтевати да му се врати оно што је дао,
чак и ако није знао да је обавеза застарела.
Поверилац чије је потраживање
обезбеђено
Члан 368.
1. Када протекне време застарелости, поверилац чије је потраживање обезбеђено залогом
или хипотеком може се намирити само из оптерећене ствари, ако је држи у рукама или ако
је његово право уписано у јавној књизи.
2. Међтим, застарела потраживања камата и других повремених давања не могу се намирити ни
из оптерећене ствари.
Споредна потраживања
Члан 369.
Када застари главно потраживање, застарела су и споредна потраживања, као што су
потраживања камата, плодова, трошкова, уговорне казне.
Кад се не примењују
правила о застарелости
Члан 370.
Правила о застарелости не примењују се у случајевима када су у закону одређени рокови у
којима треба да се подигне тужба или да се изврши одређена радња под претњом губитка права.
________________
Као што смо се сусрели са појмом прекида у кривичном праву, тако и у грађанском праву постоји
појам прекида. Нормирање прекида можемо пронаћи у члановима 387. - 393. ЗОО, па их цитирамо:
Признање дуга
Члан 387.
1. Застаревање се прекида када дужник призна дуг.
2. Признање дуга може су учинити не само изјавом повериоцу, него и на посредан начин, као
што су давање отплате, плаћање камате, давање обезбеђења.
Подизање тужбе
Члан 388.
Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против
дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања обезбеђења или остварења
потраживања.
Одустанак, одбацивање или одбијање тужбе
Члан 389.
1. Прекид застаревања извршен подизањем тужбе или којом другом повериочевом радњом предузетом
против дужника пред судом или другим надлежним органом у циљу утврђивања, обезбеђења или
остварења потражвиања, сматра се да није наступио ако поверилац одустане од тужбе или радње
коју је предузео.
2. Исто тако, сматра се да није било прекида ако повериочева тужба или захтев буде одбачен
или одбијен, или ако издејствована или предузета мера извршења или обезбеђења буде поништена.
Одбацивање тужбе због
ненадлежности
Члан 390.
1. Ако је тужба против дужника одбачена због ненадлежности суда или ког другог узрока који се не
тиче суштине ствари, па поверилац подигне поново тужбу у року од три месеца од дана правноснажности
одлуке о одбацивању тужбе, сматра се да је застаревање прекинуто првом тужбом.
2. Исто вреди и за позивање у заштиту, и за истицање пребијања потраживања у спору, као и у случају
када је суд или други орган упутио дужника да своје пријављено потраживање остварује у парничном
поступку.
Позивање дужника
Члан 391.
За прекид застаревања није довољно да поверилац позове дужника писмено или усмено да обавезу испуни.
Рок застарелости у случају прекида
Члан 392.
1. После прекида застаревање почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна
се у законом одређени рок за застарелост.
2. Застаревање прекинуто признање од стране дужника почиње тећи изнова од признања.
3. Кад је прекид застаревања насто подизањем тужбе или позивањем у заштиту или истицањем
пребијања потраживања у спору, односно пријављивањем потраживања у неком другом поступку,
застаревање почиње тећи изнова од дана када је спор окончан или свршен на неки други начин.
4. Када је прекид застаревања насто пријавом потраживања у стечајном поступку, застаревање почиње
тећи изнова од дана окончања овог поступка.
5. Исто важи и кад је прекид застревања насто захтевом принудног извршења или обезбеђења.
6. Застаревање које почиње тећи изнова после прекида, навршава се кад проеткне онолико
времена колико је законом одређено за застаревање које је прекинуто.
Застарелост у случају пренова
Члан 393.
Ако је прекид насто признањем дуга од стране дужника, а поверилац и дужник су се споразумели
да измене основ или предмет обавезе, ново потраживање застарева за време које је одређено за
његову застарелост.
____________________
И на крају да кажемо нешто и о роковима застарјелости. ЗОО у својим члановима 371. - 380.
регулише рокове застарјелости:
Општи рок застарелости
Члан 371.
Потраживања застаревију за десет година, ако законом није одређен неки други рок застарелости.
Повремена потраживања
Члан 372.
1. Потраживања повремених давања која доспевају годишње или у краћим одређеним размацима
времена (повремена потраживања), па било да се ради о споредним повременим потраживањима,
као што је потраживање камата, било да се ради о таквим повременим потраживањима у којима
се исцрпљује само право, као што је потраживање издржавања, застаревају за три године од
доспелости сваког појединог давања.
2. Исто важи за ануитете којима се у једнаким унапред одређеним повременим износима отплаћују
главница и камате, али не важи за отплате у оброцима или друга делимчна испуњења.
Застарелост самог права
Члан 373.
1. Само право из кога проистичу повремена потраживања застарева за пет година, рачунајући
од доспелости најстаријег неиспуњеног потраживања после кога дужник није вршио давања.
2. Када застари право из кога проистичу повремена потраживања, поверилац губи право не само
да захтева будућа повремена давања, него и повремена давања која су доспела пре ове застарелости.
3. Не може застрити право на издржавање одређено законом.
Међусобна потраживања из уговора
о промету робе и услуга
Члан 374.
1. Међусобна потраживања правних лица из уговора у промету робе и услуга као и потраживања
накнаде за издатке учињене у вези с тим уговорима, застаревају за три године.
2. Застаревање тече одвојено за сваку испоруку робе, извршени рад или услуге.
Потраживање закупнине
Члан 375.
Потраживање закупнине, било да је одређено да се плаћа повремено, било у једном укупном
износу, застарева за три године.
Потраживање накнаде штете
Члан 376.
1. Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од када је оштећени
дознао за штету и за лице које је штету учинило.
2. У сваком случају ово потраживање застарева за пет година од када је штета настала.
3. Потраживање накнаде штете настале поводом уговорне обавезе застарева за време одређено за
застарелост те обавезе.
Потраживање накнаде штете
проузроковане кривичним делом
Члан 377.
Кад је штета проузрокована кривичним делом, а за кривично гоњење је предвиђен дужи рок застрелости,
захтев за накнаду штете према одговорном лицу застарева кад истекне време одређено за застарелост
кривичног гоњења.
2. Прекид застаревања кривичног гоњења повлачи за собом и прекид застаревања захтјева за накнаду
штете.
3. Исто важи и за застој застаревања.
Једногодишњи рок застарелости
Члан 378.
1. Застаревају за једну годину:
1) потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге
и за одржавање чистоће, кад је испорука, односно услуга извршена за потребе домаћинства;
2) потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за потребу радио-пријемника, и телевизијског
пријемника;
3) потражиање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и
друга њихова потражвиања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима;
4) потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је
публикација наручена.
2. Застаревање тече иако су испоруке или услуге продужене.
Потраживања утврђена пред судом
или другим надлежним органима
Члан 379.
1. Сва потраживања која су утврђена правноснажном судском одлуком или одлуком другог надлежног
органа, или поравнањем пред судом или другим надлежним органом, застаревају за десет година, па
и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости.
2. Међутим, сва повремена потраживања која проистичу из таквих одлука или поравнања и доспевају
убудуће, застаревају у року превиђеном за застарелост повремених потраживања.
_________________
Апсолутна права (нпр. стварна - право својине) не застарјевају! Погледајте рокове за одређене
застаре на линку "Право својине"!
Преклузија
За разлику од застарјелости код преклузије, такође постоји губитак права, гдје суд по службеној
дужности пази на овај рок. Овај рок тече непрекидно те ту нема ни прекида ни застоја. Губитак
права је дефинитаван. Нпр. преклузиван рок је рок када је неко право радника повријеђено, па
је радник дужан тужбу дигнути у законом одређеном року.
Одржај
Одржај је институт грађанског права који омогућава неком лицу стицање власничког права или
права службености на тај начин што то лице протеком одређеног времена понашајући се као
власник и сматрајући да је власник стиче то право. Обично се то дешава због тога што своје
власничко право прави власник запушта или због тога што онај који је куповао нпр. некретнину
сматра да је купио баш ту некретнину, а купио је у ствари неку другу - тако почиње да
вјерује да он нпр. обрађује своју некретнину, а други влансик који је стварни власник рецимо
није ту па не врши своје власничко право.