Парнични поступак у Републици Српској је регулисан Законом о парничном поступку који је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске", бр. 58/03, 85/03 и 74/05. Овај закон је у минималном дијелу донио одређена побољшања у смислу ефикасности одвијања поступка (тачније речено: скраћивања трајања поступка). А ево и како је то учинио:
Чланом 224. ЗПП-а је предвиђено да:
"Другостепени суд може у сједници вијећа или на основу одржане расправе:
А чланом 227. ЗПП-а су ограничени разлози због којих може пресуда првог степена бити укинута. Тако се у члану 227. наводи сљедеће:
"(1) Другостепени суд ће у сједници вијећа или на основу одржане расправе рјешењем укинути првостепену пресуду и предмет вратити истом првостепеном суду ради одржавања нове главне расправе, ако утврди да постоји један од сљедећих разлога изнесених у жалби:
(2) Ако другостепени суд утврди да је у поступку пред
првостепеним судом одлучено о захтјеву који није у судској
надлежности или о захтјеву о коме већ тече парница
или о коме већ прије правоснажно пресуђено или кога се
тужилац одрекао или о коме је већ закључено судско
поравнање, укинуће првостепену пресуду и одбацити
тужбу.
(3) Ако другостепени суд утврди да је у првостепеном
поступку као тужилац или тужени учествовало лице које
не може бити странка у поступку, или ако странку која је
правно лице није заступало овлашћено лице, или ако
парнично неспособну странку није заступао законски заступник,
или ако законски заступник, односно
пуномоћник странке није имао потребна овлашћења за
вођење парнице, односно вршење појединих радњи у поступку,
уколико вођење парнице, односно вршење појединих
радњи у поступку није било накнадно одобрено, с
обзиром на природу повреде укинуће првостепену пресуду
и вратити предмет надлежном првостепеном суду
или ће укинути првостепену пресуду и одбацити тужбу.
(4) Кад другостепени суд укине пресуду првостепеног
суда и врати предмет истом суду на поновно суђење, може
наредити да се нова главна расправа одржи пред другим
судијом.
(5) У образложењу рјешења којим се првостепена пресуда
укида треба навести које су одредбе парничног поступка
повријеђене и у чему се повреде састоје."
_________________
А старим ЗПП-ом је била дата могућност да се неограничен број пута првостепена пресуда укида и враћа првостепеном суду на рад из многобројних разлога (чланови 366. - 377. старог ЗПП-а). Тако су трајали поступци и по 15-ак и 20-так година прије но су били ријешени. Новим ЗПП-ом је сада ходање предмета радикално смањено - али законодавац је ипак погријешио што није свео разлоге за укидање и враћање предмета на рјешавање првостепеном суду на "0".
Стари закон за разлику од новог је имао начело материјалне истине. Нови закон га нема. Ово је сигурно велики пропуст законодавца. Догађаће се многе негативне ствари по странке у поступцима због тога што ће суд бити задовољен и формалном истином. Овакво нормирање ће узроковати потешкоће за странке и оне ће морати уложити додатни напор како би стварно доказале истините чињенице. Мораће изводити повећан број доказа, те ће на такав начин узроковати продужење поступка, али и непотребно повећање трошкова поступка.
Нови закон је за разлику од старог закона повећао рок за жалбу са 15 на 30 дана (са 8 на 15 дана је повећан рок за жалбу у радним, посједовним, мјеничним и чековним споровима). Нови закон је такође нормирао и створио могућност да жалбени рокови теку једнако за обје странке (и тужиоца и туженог). То је постигнуто тако што су странке дужне да подигну пресуду у означено вријеме у суду. Тако рокови за жалбу теку од дана када је судија означио вријеме за преузимање пресуде.
Нови закон је за разлику од старог закона тачно прописао који су дијелови тужбе. По старом закону је и сама странка могла да "склепа" тужбу: да означи тужиоца, туженог, предмет спора, доказе, шта тражи (какву заштиту) и да се потпише. Нови закон је додао и елемент "основ за надлежност суда" беспотребно - јер странке га сигурно не познају нити су икада читале ЗПП, па га неће моћи уградити у тужбу. Дакле, странке морају повјерити адвокату састављање тужбе.
Нови закон је такође прописао још један елемент "правни основ тужбеног захтјева", мада је рекао да ће "Суд поступити по тужби и кад тужилац није навео правни основ тужбеног захтјева." Овдје ипак треба споменути да је правни основ битан како би се суд упутио на материјални закон - да не би лутао или можда примијенио неки други пропис који би био лош за странку. Стога и овај разлог говори да се мора ангажовати неко из струке - професионалац - како би се добро заступали интереси странке.
Нови закон је ограничио број лица која могу заступати странку у поступку. Лица која могу заступати странку у поступку су регулисана чланом 301. ЗПП-а:
У првостепеном поступку поступа судија појединац за разлику од старог закона гдје је поступало вијеће састављено од судије професионалца и два поротника (лаика). Измјенама ЗПП-а дата је могућност поступања у споровима мале вриједности да поступа и стручни сарадник који није судија.
Из Закона о извршном поступку је у ЗПП пребачена материја "Судских мјера обезбјеђења - гдје јој је и било мјесто.
Све друго, остало је мање-више исто.
Што се тиче брзине судова немојте се много надати да ће вам поднесена
тужба бити у разумном року узета у рад. О брзини рада
судова прочитајте текст под линком "Судство у РС"!
___________________
Прочитајте Закон о парничном поступку (по поглављима):