Дефиниција: Правни субјект је лице које има правну способност која се састоји у могућности да буде носилац права и обавеза (нпр. повјерилац, дужник, власник и сл.).
Данас постоје двије врсте правних субјеката:
Доста често се прави терминолошка грешка сматрајући правним лицем појединца који има завршен правни факултет и који је овлашћен да обавља одређено правничко занимање (судија, тужилац, адвокат, правник у предузећу или установи).
1. Физичко лице:
Физичко лице је човјек као правни субјект.
Правна способност је способност бити носилац права и обавеза. Правна способност је општа (за све, од рођења до смрти и за сваког у истом обиму). Правна способност се стиче рођењем, а губи смрћу (али и судско проглашење несталог лица за умрло). Под одређеним условима се зачетом дјетету признаје правна способност (ако се роди живо).
Пословна способност се дефинише као способност својим изјавама воље производити правна дејства (настанак, пренос, промјену или престанак субјективних грађанских права (нпр. закључити уговор, сачинити тестамент, одрећи се неког права и сл.)). Да би се имала пословна способност прво се мора имати правна способност. У обрнутом случају, може се имати правна способност, али се не мора имати пословна способност (нпр. малољетно лице испод 14 година има правну способност, али не и пословну).
Физичка лица могу бити:
а) потпуно пословно неспособна (лица млађа од 14 година – њихови евентуални правни послови не производе никакве правне посљедице)(у име таквог малољетника послове закључују њихови законски заступници (нпр. родитељи или стараоци)),
б) дјелимично пословно способна (лица са навршених 14 година – одређене послове могу сама закључивати, друге послове преко законског заступника (родитеља), а оне који превазилазе редовно пословање преко родитеља уз сагланост органа старатељства),
в) потпуна пословна способност (лица са навршених 18 година или лица која су ступила у брак прије пунољетства на основу судске дозволе)(неспособност се може продужити и послије навршене 18. године живота – због душевне болести, заосталости душевног развоја, тјелесних мана или из др. разлога)(лицу које је стекло потпуну пословну способност може бити одузета пословна способност ако постане неспособно за расуђивање или ако својим поступцима урожава своја права и интересе, те из др. разлога).
Деликтна способност је способност лица да лично одговара за своје поступке односно за проузроковање штете – без обзира да ли се одговара и кривично за исто дјело. Оваква одговорност се стиче са 14 навршених година живота.
Индивидуализација:
Лично име је назив (презиме и име) појединца (физичког лица), које служи разликовању појединца од других појединаца.
Пребивалиште је одређено мјесто (град, село) у којем је физичко лице стално присутно, без обзира да ли повремено борави у неком другом мјесту. Формално пребивалиште се дефинише као мјесто у којем се грађанин настанио са намјером да у њему стално живи, а боравиште је је мејсто у коме привремено борави ван свог пребивалишта.
Држављанство је припадност појединца одређеном државноправном поретку. Лица која немају статус домаћег држављанина, било да су страни држављани или лица без држављанства називају се странцима.
2. Правно лице
Бити правно лице, за организацију значи – имати права и обавезе у грађанскоправним односима. Правно лице означава тек једно правно својство организације – њен правни статус (да је у области права субјект права и обвеза). Овакво правно лице може имати и ванправна својства (економски, политички, културни и др. субјект).
Да би организација била правно лице потребно је да је:
Врсте правни лица
а) удружења (удружење је скуп лица – чланова, удружених ради остваривања заједничког циља (акционарско друштво, задруга, политичка странка, вјерска заједница, држава...)
б) установе (установа је скуп добара намјењених остваривању неког циља на корист других (задужбина, библиотека, болница и сл.)
а) комерцијална организација ради искључиво у циљу остваривања прихода – уз накнаду, на тржишту, систематски, као своју основну дјелатност и
б) некомерцијална (када недостаје неки од горе споменутих елемената онда се ради о некомерцијалној организацији)
а) једносвојинска (државна, задружна или приватна својина) и
б) мјешовито (дијелом државна, а дијелом приватна и сл.)
Елементи правног лица:
Заједнички елементи:
Правна, пословна и деликтна способност правног лица су елементи његовог правног субјективитета, који се стичу признањем од стране правног поретка (неког државног органа – нпр. за предузећа је то рјешење суда опште надлежности).
Функције правног лица:
Начело правне раздвојености и самосталности:
Ако је организација правно лице, сама организација је ималац права и обавеза, а то нису њени оснивачи и учесници. Правном лицу припадају права и обвезе (нпр. када неко лице оснује предузеће и ако то лице само себе именује за директора – па када то исто лице као заступник правног лица улази у правне односе са другим субјектима (физичким или правним лицима), то лице не обавезује себе лично већ правно лице које заступа – тако ни имовина коју је унио у правно лице више није његова лична имовина већ имовина правног лица – али ако је правно лице дужник – својом имовином ће одговарати правно лице, а не личном имовином његовог оснивача).