Овдје ћемо се бавити материјалним правом – Законом о насљеђивању, који регулише питања међу којима су нпр. предмет насљеђивања, основ позивања на насљеђе, располагање тестаментом, насљеђивање на основу закона и на основу текстамента, нужни насљедници ...
У Републици Српској је још увијек на снази Закон о насљеђивању објављен у «Службеном листу СРБиХ», бр. 7/80 и 15/80.
Основи позивања на насљеђе:
Први насљедни ред:
Заоставштину умрлог насљеђују прије свих његова дјеца и његов брачни друг.
Насљедници првог насљедног реда насљеђују на једнаке дијелове.
Дио заоставштине који би припао раније умрлом дјетету да је надживјело оставиоца насљеђују његова дјеца, унучад оставиочева, на једнаке дијелове, а ако је неко од унучади умрло прије оставиоца, дио који би њему припао да је био жив у тренутку смрти оставиочеве насљеђују његова дјеца, праунучад оставиочева, на једнаке дијелове, и тако редом све док има потомака оставиочевих.
Други насљедни ред:
Заоставштину умрлог који није оставио потомке насљеђује његов брачни друг и његови родитељи.
Родитељи умрлог насљеђују једну половину заоставштине на једнаке дијелове, а другу половину заоставштине насљеђује брачни друг умрлог.
Ако иза умрлог није остао брачни друг, родитељи умрлог насљеђују цијелу заоставштину на једнаке дијелове.
Ако је један родитељ оставиочев умро прије оставиоца, дио заоставштине који би му припао да је надживио оставиоца насљеђују његова дјеца (браћа и сестре оставиочеви), његова унучад и праунучад и његови даљи потомци, по правилима која важе за случај кад умрлог насљеђују његова дјеца и остали потомци.
Ако су оба родитеља оставиочева умрла прије оставиоца, дио засотавштине који би сваком од њих припао да је надживио оставиоца насљеђују њихови потомци, према одредбама претходног става.
У свим случајевима оставиочева браћа и сестре само по оцу насљеђују на једнаке дијелове очев дио заоставштине, браћа и сестре само по мајци насљеђују на једнаке дијелове мајчин дио, а рођена браћа и сестре насљеђују на једнаке дијелове са браћом и сестрама по оцу, очев дио, а са браћом и сестрама по мајци, мајчин дио.
Ако је један родитељ оставиочев умро прије оставиоца а није оставио ниједног потомка, дио заоставштине који би му припао да је надживио оставиоца насљеђује други родитељ, а ако је и овај умро прије оставиоца, његови потомци насљеђују оно што би припало и једном и другом родитељу.
Ако су оба родитеља оставиочева умрла прије оставиоца а нису оставили ниједног потомка, цијелу заоставштину насљеђује надживјели брачни друг оставиочев.
Трећи насљедни ред:
Заоставштину умрлога који није оставио ни потомке, ни родитеље, нити су ови оставили неког потомка, ни брачног друга, насљеђују његови дједови и бабе.
Једну половину заоставштине насљеђују дјед и баба са очеве стране, а другу половину дјед и баба са мајчине стране.
Дјед и баба исте лозе насљеђују на једнаке дијелове.
Ако је неки од предака једне лозе из претходног става умро прије оставиоца, дио заоставштине који би му припао да је надживио оставиоца насљеђују његова дјеца, по правилима која важе за случај кад умрлога насљеђују његова дјеца.
Ако су дјед и баба једне лозе умрли прије оставиоца а нису оставили ни једно дијете, дио заоставштине који би им припао да су надживјели оставиоца насљеђују дјед и баба друге лозе и њихова дјеца.
Када су дјеца која немају нужних средстава за живот позвана на насљеђе са брачним другом оставиочевим, суд може на њихов захтјев одлучити да наслиједе и један дио онога дијела заоставштине који би по закону требало да наслиједи брачни друг. Суд може одлучити да дјеца наслиједе цијелу зоаставштину ако је она тако мале вријености да би њеном подјелом дјеца запала у оскудицу.
Ако неко од дјеце нема нужних средстава за живот може захтијевати повећање свога дијела како према брачном другу тако и према осталој дјеци оставиочевој.
Право насљеђивања на основу закона између брачних другова престаје разводом брака или поништењем брака.
Брачни друг нема право на насљеђе:
Повећање насљедног дијела брачног друга:
Кад је брачни друг који нема нужних средстава за живот позван на насљеђе са насљедницима првог или другог насљедног реда суд може, на захтјев брачног друга, одллучити, да брачни друг наслиједи и један дио оног дијела заоставштине који би по закону требало да наслиједе остали насљедници, а може одлучити и да брачни друг наслиједи цијелу заоставштину, ако је она тако мале вријендости да би њеном подјелом, брачни друг запао у оскудицу.
Повећање насљедног дијела брачног друга:
Кад су родитељи који немају нужних средстава за живот позвани на насљеђе са брачним другом оставиочевим, суд може, на њихов захтјев, одлучити да наслиједе и један дио оног дијела заоставштине који би по закону требало да наслиједи брачни друг. Суд може одлучити да родитељи наслиједе цијелу заоставштину, ако је она тако мале вриједности да би њеном подјелом родитељи запали у оскудицу.
Нужни насљедници су: дјеца умрлог, његови усвојеници и његов брачни друг.
Остали потомци умрлог, његови усвојеници и њихови потомци, његови родитељи и његова браћа и сестре су нужни насљедници само ако су трајно неспособни за рад и немају нужних средстава за живот. Споменута лица су нужни насљедници кад су по законском реду насљеђивања позвана на насљеђе.
Нужни насљедници имају право на дио заоставштине који оставилац не може располагати и који се назива нужни дио. Нужни насљедни дио нпр. дјетета (усвојеника и брачног друга) износи ½, а осталих 1/3, од оног дијела који би сваком поједином од њих припао по законском реду насљеђивања.
Остатком заоставштине може завјешталац располагати по својој вољи и тај дио заоставштине назива се расположиви дио.
Потомци и усвојеници оставиочеви који су живјели у заједници са оставиоцем и својим радом, зарадом или му на други начин помагали у привређивању, имају право захтијевати да им се из заоставштине издвоји дио који одговара њиховом доприносу у повећању вриједности оставиочеве имовине.
Тако издвојени дио не спада у заоставштину и не узима се у обзир при израчунавању нужног дијела, нити се урачунава насљеднику у његов насљедни дио.
Кад је повријеђен нужни дио, располагања тестаментом ће се смањити, а поклони ће се вратити колико је потребно да би се намирио нужни дио.
Нужни дио је повријеђен кад укупна вриједност располагања тестаментом и поклона премаша расположиви дио.
При утврђивању укупне вријености тестаменталних располагања и поклона узимају се у рачун и они поклони и располагања тестаментом за која је оставилац наредио да се не урачунавају нужном насљеднику у његов насљедни дио.
Од поклона и тестаменталних располагања који се урачунавају нужном насљеднику у његов насљедни дио узма се у рачун при утврђивању укупне вриједности тестаменталих располагања и поклона само онолико за колико они премашују његов нужни дио.
Кад је повријеђен нужни дио, прво се смањују располагања тестаментом, па уколико нужни дио тиме не би био намирен, враћају се поклони.
Враћање поклона врши се почев од посљедњег поклона и иде даље обрнуто реду којима су поклони учињени. Поклони учињени истовремено враћају се сразмјерно.
Смањење располагања тестаментом и враћање поклона којим је повријеђен нужни дио могу тражити само нужни насљедници.
Смањење располагања тестаментом може се тражити у року од три године од проглашења тестамента, а враћање поклонау року од три године од смрти оставиочеве односно од дана када је решење о његовом проглашењу за умрлог, односно рјешење којим се утврђује његова смрт постало правоснажно.
Завјешталац (тестатор) може искључити из насљеђа насљедника који има право на нужни дио:
Искључење из насљеђа може бити потпуно или дјелимично.
Завјешталац који жели да искључи насљедника мора то изразити у тестаменту на несумњив начин а корисно је да наведе и основ за искључење.
Основ за искључење мора постојати у вријеме стастављања тестамента.
У случају спора о основаности искључења дужност доказовања да је искључење основано лежи на ономе ко се на искључење позива.
Искључењем насљедник губи насљедна права у обиму у коме је искључен, а право осталих лица која могу наслиједити оставиоца одређује се као да је искључени умро прије оставиоца.
Ако је потомак који је имао право на нужни дио презадужен или је расипник завјешталац га може лишити у цјелини или дјелимично његовог нужог дијела у корист његових малољетних или пунољетних потомака који су неспособни за привређивање.
Ово лишење остаје пуноважно само ако у тренутку отварања насљеђа лишени има малољетне или пунољетне потомке који су неспособни за привређивање.
Сваком законском насљеднику урачунава се у насљедни дио све што је на ма који начин добио на поклон од оставиоца.
Поклон се не урачунава ако је оставилац изјавио у вријеме поклона или касније, или у тестаменту, да се поклон неће урачунати у насљедни дио, или се из околности може закључити да је то била воља оставиочева. При томе остају у важности одредбе о нужном дијелу.