Уговор којим неко оставља своју заоставштину или њен дио свом сауговарачу или трећем лицу не производи правно дејство – такав уговор је ништав.
Ништав је, такође, и уговор којим неко отуђује насљедство коме се нада, као и сваки уговор о насљедству трећег лица које је још у животу.
Ништав је уговор којим се неко обавезује да унесе неку одредбу у свој тестамент, или да је не унесе, да опозове неку одредбу из свог тестамента или да је не опозове.
Предак може правним послом међу живима уступити и раздијелити своју имовину својој дјеци и другим својим потомцима.
Уступање и расподјела имовине пуноважни су само ако су се с тим сагласили сва дјеца и други потомци уступиочеви који ће по закону бити позвани да наслиједе његову заоставштину.
Споразум о уступању и расподјели имовине који овјерава судија мора бити састављен у писменом облику.
Приликом овјере судија ће прочитати споразум и упозорити уговараче на посљедице споразума.
Потомак који није дао сагласност, може је дати накнадно, у истом облику.
Уступање и расподјела имовине остају пуноважни ако је потомак који се није сагласио умро прије оставиоца, а није оствио својих потомака, или се одрекао насљеђа, или је искључен из насљеђа, или је недостојан за насљеђивање.
Уступањем и расподјелом може бити обухваћена само садашња имовина уступиочева, цјелокупна или само један њен дио.
Ништава је одредба којом би било предвиђено како ће се расподијелити, имовина која се буде затекла у заоставштини уступиочевој.
Кад предак који је за живота извршио уступање и расподјелу своје имовине умре, његову заоставштину сачињаваће само она његова имовина која није била обухваћена уступањем и расподјелом, као и добра која је накнадно стекао.
Ако се са уступањем и расподјелом није сагласио који од насљедника, дијелови имовине који су уступљени осталим насљедницима сматрају се као поклони и са њима ће се послије смрти претка поступити као са поклонима учињеним насљедницима.
На исти начин поступиће се и ако се уступиоцу послије уступања и расподјеле извршених споразумно са свим насљедницима роди дијете, или се појави насљедник који је био проглашен за умрлог.
Приликом уступања и расподјеле уступилац може за себе или за свог брачног друга, или за које друго лице задржати право плодуживања на свим уступљеним стварима, или на некима од њих, или уговорити доживотну ренту у натури или новцу, или доживотно издржавање, или какву другу накнаду.
Ако су плодоуживања или доживотна рента уговорени за уступиоца и његовог брачног друга заједно, у случају смрти једног од њих, плодуживање или рента припада у цјелини преживјелом брачном другу до његове смрти, ако није што друго уговорено, или ако друкчије не произилази из околности случаја.
Уступилац може уступањем и расподјелом обухватити свог брачног дуга уз његов пристанак.
Ако брачни друг не буде обухваћен уступањем и расподјелом, његово право на нужни дио остаје неокрњено.
У том случају уступање и расподјела остају пуноважни, само се приликом утврђивања вријендости заоставштине ради одређивања нужног дијела надживјелог брачног друга дијелови оставиочеве имовине који су уступљени његовим потомцима сматрају као поклон.
Потомци између којих је уступилац раздијелио своју имовину не одговарају за његове дугове, ако није што друго одређено приликом уступања и расподјеле.
Повјериоци усупиочеви могу побијати уступање и расподјелу под условима предвиђеним за побијање располагања без накнаде.
Уступилац има право да захтијева да му потомак врати оно што је примио уступањем и расподјелом, ако је овај показао грубу неблагодарност према њему. Исто право има уступилац ако потомак не даје њему или коме другоме издржавање одређено послом уступања и расподјеле, или ако не исплати дугове уступиочеве чија му је исплата наложена истим послом.
У другим случајевима неизвршење терета одређених послом уступања и расподјеле суд ће, водећи рачуна о важности терета за уступиоца и о осталим околностима случаја, одлучити да ли уступилац има право да захтијева враћање дате имовине, или само право да тражи принудно извршење терета.
Уговор којим се један уговорач обавезује да издржава доживотно другог уговарача, или неко треће лице, а у коме други уговарач изјављује да му оставља сву своју имовину или један њен дио у насљеђе није уговор о насљеђивању. То је уговор о отуђивању уз накнаду цијеле или дијела имовине која припада примаоцу издржавања у вријеме закључења уговора, чија је предаја даваоцу издржавања одложена до смрти примаоца издржавања (уговор о доживотном издржавању).
Уговор о доживотном издржавању мора бити састављен у писменом облику и овјерен од судије.
Приликом овјере судија ће прочитати уговор и упозорити уговараче на посљедице уговора.
Као уговори о доживотном изржавању сматрају се и уговори којим је уз обећање насљедства послије смрти уговорена заједница живота или заједница имања, или обавеза једног уговорача да ће чувати и пазити другог, обрађивати његово имање и послије смрти га сахранити или учинити нешто друго у истом циљу.
Овај уговор могу међусобно закључити и лица која су по закону обавезна да се међусобно издржавају.
Давалац издржавања може своје право из уговора уписати у јавној књизи.
Давалац издржавања не одговара послије смрти примаоца издржавања за његове дугове, али се може уговорити да ће одређеним повјериоцима одговарати за његове постојеће дугове.
Уговорне стране могу споразумно раскинути Уговор о доживотном издржавању и пошто је почело његово извршење.
Ако према уговору о доживотном издржавању уговарачи живе заједно, па се њихови односи толико поремете, да заједнички живот постане неподношљив, свака страна може тражити од суда раскид уговора.
Свака страна може тражити раскид уговора ако друга страна не извршава своје обавезе.
У случају раскида уговора свака страна задржава право да од друге стране тражи накнаду која јој припада по општим правилима имовинског права.
Ако су се послије закључења уговора прилике толико промијениле да је његово испуњење постало знатно отежано, суд ће на захтјев једне или друге стране њихове односе изнова уредити или их раскинути, водећи рачуна о свим околностима.
Суд може право примаоца издржавања преиначити у доживотну новчану ренту, ако то одговара и једној и другој страни.
У случају смрти даваоца издржавања његове обавезе прелазе на његовог брачног друга и његове потомке који су позвани на насљеђе, ако на то пристану. Ако они не пристану на продужење уговора о доживотном издржавању, уговор се раскида и они немају право да траже накнаду за раније дато издржавање. Ако брачни друг и потомци издржаваоца нису у стању да преузму уговорне обавезе, имају право да траже накнаду од примаоца издржавања.
Суд ће ову накнаду одредити по слободној оцијени, узимајући при томе у обзир имовинске прилике примаоца издржавања и лица која су била овлашћена на продужење уговора о доживотном издржавању.