Медијација
Релевантни закон који регулише област медијације
је објављен у "Службеном гласнику БиХ", број 37/04.
Напомена: ако се стриктно држимо одредбе 33. овог закона
овај закон још није ступио на снагу. Члан 33. закона
гласи: "Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана
објављивања у "Службеном гласнику БиХ" и службеним гласилима
ентитита и Брчко Дистрикта БиХ." Како закон није објављен у
"Службеном гласнику Републике Српске" можемо да закључимо да није
ни ступио на снагу.
Због тога стоји питање па због чега је доношен закон ако
није у примјени? Па закон се може примијенити посредно. Постоје
медијатори који покушавају да се спор ријеши мирним путем, а
ако странке постигну споразум о предмету спора - онда се кроз
судско поравнање завршава предметни спор.
"ЗАКОН О ПОСТУПКУ МЕДИЈАЦИЈЕ
I - Опште одредбе
Члан 1.
(1) Овим законом уређује се поступак медијације на
територији Босне и Херцеговине.
(2) Послови медијације посебним законом преносе се на
удружења или удружење по процедури утврђеној тим законом.
Члан 2.
(1) Медијација, у смислу овог закона, поступак је у којем
треће неутрално лице (медијатор) помаже странкама у
настојању да постигну обострано прихватљиво рјешење спора.
(2) Медијатор не може наметнути странкама рјешење
спора.
Члан 3.
(1) Поступак медијације води медијатор појединац осим ако
се странке договоре да поступак води више медијатора.
(2) Медијатор је треће неутрално лице које посредује у
рјешавању спора између странака у складу са принципима
медијације.
Члан 4.
(1) Странке у спору могу се споразумјети, прије и након
покретања судског поступка до закључења главне расправе, да
спор ријеше у поступку медијације.
(2) Ако странке прије покретања судског поступка нису
покушале ријешити спор у поступку медијације, судија који
води судски поступак може, ако оцијени да је то сврсисходно,
на припремном рочишту предложити странкама да спор
покушају ријешити у поступку медијације.
Члан 5.
(1) Странке заједнички бирају медијатора са листе
медијатора коју утврђује Удружење.
(2) Ако се странке не могу договорити око избора
медијатора, медијатора именује Удружење.
(3) Писани акт-споразум из става 1. или акт Удружења
медијатора из става 2. овог члана доставља се и улаже у спис
предмета код поступајућег суда уколико је поступак
медијације покренут у току или након покретања судског
поступка.
II - Принципи поступка медијације
Члан 6.
Стране у спору покрећу поступак медијације и учествују
у постизању обострано прихватљивог споразума добровољно.
Члан 7.
(1) Поступак медијације повјерљиве је природе. Изјаве
странака изнесене у поступку медијације не могу се без
одобрења странака користити као доказ у било којем другом
поступку.
(2) Медијатор ће информације које му буду достављене у
току одвојених састанака са сваком странком посебно
задржати у тајности и неће о њима расправљати са другом
страном, уколико другачије није договорено.
Члан 8.
Странке у поступку медијације имају једнака права.
Члан 9.
Медијатор ће посредовати на неутралан начин, без
икаквих предрасуда у погледу странака и предмета спора.
III - Поступак медијације
Члан 10.
Поступак медијације покреће се писменим уговором о
медијацији који потписују странке у спору и медијатор.
Члан 11.
Уговор о медијацији мора садржавати: податке о
уговорним странама, законским заступницима или
пуномоћницима, предмет медијације (опис спора), изјаву о
прихваћању начела медијације дефинисаних овим законом,
мјесто одржавања медијације као и одредбе о трошковима
поступка, што укључује и накнаду медијатору.
Члан 12.
Након потписивања уговора о медијацији, медијатор у
договору са странкама одређује вријеме и ближе
мјесто-просторију одржавања састанка за медијацију.
Члан 13.
Ако је судски поступак већ у току, странке које су се
споразумјеле да спор ријеше у поступку медијације дужне су о
томе обавијестити судију који води судски поступак,
достављањем копије уговора о медијацији.
Члан 14.
Ако су се странке у току парничног поступка, на
властиту иницијативу или на приједлог судије, споразумјеле да
спор покушају ријешити у поступку медијације, суд ће
одгодити рочиште на пе риод од најдуже 30 дана.
Члан 15.
(1) Уколико су странке у спору физичка лица њихово
присуство поступку је обавезно.
(2) Интересе странака у поступку могу заступати њихови
законски заступници или пуномоћници.
(3) Радње у поступку медијације, укључујући и потписивање
споразума о нагодби, које предузима пуномоћник имају исто
правно дјеловање као да их је предузела сама странка.
Члан 16.
(1) Поред медијатора, странака, односно њихових
заступника, поступку могу присуствовати и трећа лица, уз
сагласност странака.
(2) Сва трећа лица која присуствују поступку медијације
морају се у писменој форми обавезати да ће поштовати
принцип повјерљивости поступка медијације.
Члан 17.
Странке морају, благовремено, доставити медијатору
сву релевантну документацију у вези са предметом спора.
Члан 18.
На почетку поступка медијације, медијатор укратко
упознаје странке са циљем медијације, поступком који ће бити
спроведен и улогом медијатора, као и странака у поступку.
Члан 19.
(1) Поступак медијације може прекинути свака странка у
било којем тренутку у току поступка.
(2) Медијатор може прекинути поступак медијације ако
оцијени да даље вођење поступка није сврсисходно.
(3) Медијатор ће прекинути поступак медијације ако
постоје или се у току поступка појаве разлози који га
спречавају да буде неутралан и непристрасан.
(4) Писану или усмену изјаву странке о прекиду медијације,
односно оцјену медијатора да је даље вођење поступка
несврсисходно, медијатор ће констатовати у форми посебног
акта, потписати и доставити поступајућем суду.
Члан 20.
Медијатор је дужан спровести поступак медијације без
одуговлачења.
Члан 21.
У току поступка медијације, медијатор може водити и
одвојене разговоре са сваком странком појединачно.
Члан 22.
Медијатор неће давати обећања нити ће гарантовати
одређени резулатат из поступка медијације.
Члан 23.
На захтјев странке, истакнут у одвојеном разговору,
медијатор може дати приједлог опција за рјешавање спора, али
не и рјешење.
Члан 24.
Када странке у поступку медијације изнађу рјешење
спора, уз помоћ медијатора, сачиниће писмени споразум о
нагодби и одмах га потписати.
Члан 25.
Споразум о нагодби из члана 24. овог закона има снагу
извршне исправе.
Члан 26.
Када је парница у току, странке су дужне обавијестити
суд о исходу поступка медијације одмах, а најкасније до
одржавања рочишта заказаног у складу са чланом 14. овог
закона, достављањем споразума о нагодби.
Члан 27.
Медијатор подлијеже одговорности за штету коју нанесе
странци својим незаконитим поступањем према општим
правилима одговорности за штету, те дисциплинској
одговорности у складу са актима Удружења.
IV - Сукоб интереса
Члан 28.
(1) Медијатор не може поступати у предметима у којима
има или је имао, односно уколико се у међувремену појави
лични интерес, лични, породични или пословни однос са
странком у спору или ако постоје друге околности које доводе
у сумњу његову непристрасност.
(2) Медијатор неће поступати у предметима у којима је
претходно поступао као судија, био пуномоћник, законски
заступник или савјетник једне од странака.
Члан 29.
Медијатор може водити поступак медијације и у
случајевима из члана 28. овог закона, уколико су странке, и
након што су обавијештене о постојању тих околности,
сагласне да он води поступак.
V - Услови плаћања трошкова поступка медијације
Члан 30.
Награду и накнаду трошкова медијатора, у висини
прописаној актом Удружења као и друге трошкове неопходне
за спровођење поступка медијације, странке сносе на једнаке
дјелове осим ако уговором о медијацији није другачије
предвиђено.
VI - Услови за бављење медијацијом
Члан 31.
(1) Медијатор може бити лице које испуњава опште услове
за запошљавање.
(2) Поред услова из става 1. овог члана, медијатор мора
испуњавати и сљедеће услове:
- висока стручна спрема,
- завршена обука према програму Удружења или
према другом програму обуке који признаје
Удружење,
- упис у регистар медијатора који води Удружење.
(3) Лицу које са успјехом заврши обуку за медијатора
издаће се одговарајући цертификат који служи као основ за
упис у регистар медијатора.
Члан 32.
Страни држављанин који је овлаштен да обавља послове
медијације у другој држави може у појединачним случајевима,
под условом реципроцитета, водити поступак медијације у
Босни и Херцеговини, уз претходну сагласност Министарства
правде и Удружења.
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 33.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана
објављивања у "Службеном гласнику БиХ" и службеним
гласилима ентитита и Брчко Дистрикта БиХ."