Издавачка дјелатност

Ово баш и није тема која спада у грађанско право - али може бити интересантна некоме ко би желио да се бави издаваштвом.

29. маја 2004. године је ступио на снагу Закон о издавачкој дјелатности у Републици Српској. Закон је објављен у "Службеном гласнику Републике Српске" у броју 46.

У првом члану поменутог закона је дефинисано: «Овим законом утврђују се услови издавања публикација у области културе, просвјете, науке и умјетности ради изношења, примања и размјене идеја и знања, слободног развоја личности и остварења слободног демократског друштва, као и ради подстицања и развоја ауторског стваралаштва, издаваштва, штампарства, књижарства, библиотекарства и веће доступности публикација читаоцима.»

Из првог члана би се лаички могло закључити да се овај закон односи искључиво на публикације које настају у области културе, просвјете, науке и умјетности, односно да се на остале области овај закон не примјењује. Али...

У члану 2. став 2. закона се каже:
«Публикацијом према овом закону сматрају се:

1. књиге, брошуре, студије, списи (скрипта), уџбеници, приручници, школска лектира и сл.;
2. часописи, новине, ревије, магазини, билтени, сепарати, годишњаци, нотни записи, географске и друге карте, графичке репродукције, умјетничка дјела и сл.;
3. каталози, календари, као и њихови додаци у штампаном, аудиовизуелном или електронском облику, аудио и видео касете, магнетофонске траке, микрофилмови, електронске публикације, интернет издања, магнетни и немагнетни медији намијењени читању помоћу компјутера, као и њихови додаци у штампаном, аудиовизуелном или електронском облику и наставна средства;
4. обрасци и формулари, документи и пословне књиге за државну и јавну употребу у администрацији, финансијама, судству, здравству, школству, култури, унутрашњим пословима и осталим државним, јавним, невладиним, хуманитарним установама и организацијама које служе као јавне исправе или су у јавној, административној и државној употреби, а штампане су у штампаријама, сито штампи или умножене на електронским, магнетним и немагнетним медијима намијењеним читању."

Како су ова два члана дијаметрално супротна, поставља се оправдано питање: «Да ли се овај закон примјењује на издавача часописа који у свом часопису обрађује област мобилне телефоније или алтернативне медицине или област магије?

Да ли се овај закон примјењује на издавача новина које су базиране углавном на информативну сферу или пишу о свему и свачему или ревијама које покривају естраду (тзв. жута штампа) или се обраћају младима? Да ли се овај закон примјењује на шаховски савез који једном или два пута годишње издаје билтен о свом раду или на издаваче «службених гласника» градова и општина (а то су обично скупштине града или општина)?

Једно предузеће из Федерације БиХ је прије више од годину дана засуло Босну и Херцеговину својим каталозима у којима су рекламирани одјећа, обућа, покућство, бијела техника и др. предмети. У том каталогу нисам нашао ништа што би се тицало културе, просвјете, науке и умјетности. Да ли би према овом закону и такви каталози били под ударом овог закона?

Вјерујем да су многи од вас добијали за нову годину оне мале пластичне календаре. Да ли се закон односи и на овакву врсту календара?

Млада дјевојка је одлучила да купи 1000 аудио или видио касета и да на те касете сними неке своје музичке нумере, те да их накнадно, бесплатно, подијели заинтересованим лицима – да би себе маркетиншки рекламирала. Да ли се овај закон односи и на такву врсту дјелатности?

Данас је у свијету (код нас још, нажалост не) распрострањено прављење електронских публикације – нарочито путем рачунарског програма AdobeAcrobat-a који омогућава да се електронска публикација исто види на различитим рачунарским платформама (Windows, Unix, Linux, Sun, Apple и сл.). Сврха таквог програма је пружање могућност да један човјек сам уреди и створи публикацију на којој би му завидјели и професионалци а по веома ниској цијени. Тако постоји низ публикација из различитих сфера човјековог дјеловања како би се информације што лакше преносиле и биле свима доступне. Да ли се овај закон примјењује и на такве публикације у којима нема ни културе, ни просвјете, ни науке, ни умјетности?

Internet је право мјесто гдје можете на најдемократскији начин да обавијестите јавност о вашим амбицијама и афинитетима путем личних web страница или чак и презентација које заузимају доста простора и које се да није таквог медија, никада се у животу не би могле објавити у папирном издању. Да ли ће се овај закон примјењивати и на дјевојчицу која је одлучила, своје пјесме, да обзнани јавности путем Interneta?

Обрасци су полуформирани документи који омогућавају лакше комуницирање између онога који подноси захтјев (или даје информацију) и онога који прима такав захтјев (прима информацију) јер се елиминише комуникација која је непотребна и убрзава рад ономе који пружа услуге (или добија информацију). Није јасно због чега је законодавац одредио да обрасци односно формулари (обје ријечи имају исто значење - синоними) спадају у публикације. Публикација је, према Вујаклијином «Лексикону страних речи и израза»: «објављивање, обзнањивање, обанародовање, објава, обзнана; издавање, издавање (књиге); објављено дело, издано дело.». А формулар је: «образац, штампан угледни примерак (према коме треба све остале израђивати).» Да ли се закон односи и на обрасце и да ли обрасци могу имати икакву везу са културом, просвјетом, науком и умјетношћу.

Документ према Вујаклији је: «писмени доказ, исправа, повеља, приватна исправа и јавна исправа.» Ако узмемо у обзир само јавне исправе: онда су то нпр. лична карта, путна исправа, свједочанство, родни лист, вјенчани лист, умрлица, рјешење управног органа, судска одлука и маса других докумената које издају органи управе, управне организације, судски органи или друга лица са јавноправним овлашћењима. Да ли се онда овај закон односи и на такве документе?

Можда сам вам досадио постављајући ова питања на крају сваког пасуса, али у наставку приказа овог закона можда ће вам бити јаснија моја намјера.

Чланом 3. Закона је предвиђено:
«Издавањем пубикација из члана 2. овог закона могу се бавити правна и физичка лица која испуне услове прописане овим законом и упишу се за обављање издавачке дјелатности у регистар, чији облик и садржај прописује надлежно министарство, као и у регистар суда.»

Законодавац прописује да се издавањем публикација (то су све оне које смо горе побројали) може бавити правно и физичко лице (члан 3.). Али како тумачити одредбу да се физичко лице мора регистровати код регистарског суда када регистарски суд уписује у свој регистар само правна лица (члан 3. и 53.).

Надлежно министарство ће сигурно морати дати појашњење овог закона у виду мишљења јер прво што постоје норме које су у супротности једна са другом, а онда затим и норме које су крајње конфузне.

Ако би стриктно тумачили норму која обавезује на регистрацију у суду онда физичка лица не би могла бити издавачи јер би она у том случају морала основати предузећа и запослити одређени кадар, а то са собом носи одређена финансијска средства и драстично поскупљује рад. Глупо би било очекивати од физичког лица да оснује предузеће, запосли одређени кадар, изда публикацију и након тога угаси предузеће, јер је оно даље непотребно.

Како законодавац није предвидио никакву санкцију за издавање публикација од стране физичких лица, то би се могло тумачити да је законодавац оставио могућност физичким лицима да издају публикације, као и до сада, без икакве регистрације код надлежног министарства или суда. Али норма коју је донио ствара кофузију.

Ако је законодавац мислио стварно да физичко лице мора да се региструје у суду онда би то убило сваки ауторски рад. Нпр. замислимо да неко жели да направи своју личну web презентацију на Internet-у. Он би прво требао да се упише код належног министарства у њихов регистар, а потом да затражи упис у регистар код надлежног суда (тачније: да оснује предузеће – а то је данас веома скупо). Суд би га, као физичко лице, одбио и он тако не би могао да испуни законске услове, те не би могао да објави своју презентацију на Internetu. Осим тога чак и ако би успио у суду (што није вјероватно), колико би коштало добијање рјешења суда односно надлежног министарства односно колико би таква рјешења поскупила његов рад односно колико би такво министарство било у могућности одговорити бројности захтјева за упис у регистар? Ако се осврнемо на члан 1. Закона видјећемо да он каже: «...као и ради подстицања и развоја ауторског стваралаштва, издаваштва, штампарства, књижарства, библиотекарства и веће доступности публикација читаоцима.» Чим се апарат јавне управе умијешао у издаваштво – готово је са већом доступношћу публикација читаоцима и подстицања ауторског стваралаштва.

Чланом 8. став 1. Закона прописано је сљедеће:
«Издавач је дужан да се региструје, а регистрација се врши у надлежном суду, уз доказе о испуњености кадровских, просторних и материјалних услова за обављање издавачке дјелатности.»

Кадровски услови су:

1. да има одговорно лице за издавача (директор),
2. главног уредника (афирмисаног радника у издаваштву са најмање високом стручном спремом) и одговорног уредника (познатог ствараоца или радника у издавачкој дјелатности са најмање високом стручном спремом) (по занимању),
3. редактора, лектора, коректора, ликовно-техничког уредника,
4. два рецензента (лица са најмање високом стручном спремом, а признати су и афирмисани као књижевни критичари, научни радници, умјетници и објавили су стручне и научне радове и књиге из области за које дају рецензију),
5. а за дјела која се приређују – приређивача и
6. дјела која се преводе – преводиоца.

Ови кадровски услови ће и досадашњим издавачима избити поприлично пара из џепа, а да не причамо за оне који намјеравају овом облашћу да се баве. Садашњи издавачи би требали да се обрате Народној скупштини Републике Српске односно надлежном министарству и да затраже тумачење закона односно мишљење на закон. Да ли се овај закон примјењује на све издаваче у Републици Српској или само на одређени број издавача који потпадају под област културе, просвјете, науке и умјетности. Јер морамо споменути већина садашњих издавача нема кадар који закон прописује. Ако су се они до сада успјешно носили са проблемима издавања не видимо разлога због чега је законодавац ову област тако пооштрио.

Просторни услови: простор за рад одобрен рјешењем надлежног општинског органа. Материјални услови: издавач мора имати одговарајући намјештај и опрему.

Казнене одредбе:
Новчаном казном од 5.000.- КМ до 20.000.- КМ казниће се за прекршај правно лице ако:

1. изда публикацију, а није уписано у Регистар надлежног министарства и суда за обављање одређене издавачке дјелантости;
2. одштампа публикацију, а није регистровано за обављање штампарске дјелантости; врши промет публикација, а није регистровано за обављање те дјелатности.

Новчаном казном од 500.- КМ до 2.000.- КМ казниће се одговорно лице у правном лицу за горе поменуте прекршаје.

Новчаном казном од 5.000.- КМ до 15.000.- КМ казниће се за прекршај правно лице ако:

1. стави у промет публикације које не садрже податке о регистрацији код надлежног министарства и регистарског суда, подаци о кадровима (главни и одговорни уредник, редактор, лектор, коректор,... и др.), подаци о просторним условима и подаци о материјалним условима;
2. у цјелости или дјелимично неовлашћено изда или одштампа, прештампа или неовлашћено умножи публикацију без сагласности издавача чија издавачка права нису престала;
3. не испоштује обавезу достављања обавезних примјерака Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, народној библиотеци општине – града;
4. не сачува публикацију која садржи податке одређене као тајна.

Новчаном казном од 500.- КМ до 1.500.- КМ казниће се одговорно лице у правном лицу за горе поменуте прекршаје.

Новчаном казном од 3.000.- КМ до 15.000.- КМ казниће се за прекршај правно лице ако:

• не изда на захтјев издавача ISBN број или ISSN број, односно CIP – каталошки запис, ако одштампани ISBN број, односно ISMN број у публикацији не буде истовјетан додијељеном броју ISBN, ISSN или ISMN.
  Новчаном казном од 300.- КМ до 1.500.- КМ казниће се одговорно лице у правном лицу за горе поменути прекршај.

Новчаном казном од 3.000.- КМ до 15.000.- КМ казниће се за прекршај правно лице ако:

• врши дистрибуцију публикације из члана 2. Закона, а није регистрован за обављање те дјелатности.

Новчаном казном од 300.- КМ до 1.500.- КМ казниће се одговорно лице у правном лицу за горе поменути прекршај.

Новчаном казном од 3.000.- КМ до 15.000.- КМ казниће се Народна и универзитетска библиотека Републике Српске ако не испоштује обавезу достављања обавезних примјерака. Ово је веома чудна одредба јер нигдје се не спомиње обавеза Народне библиотеке да икоме доставља обавезне примјерке. Истом казном казниће се штампар ако не испоштује обавезу достављања обавезних примјерака Народној и универзитетској библиотеци РС. Новчаном казном од 300.- КМ до 1.500.- КМ казниће се одговорно лице у правном лицу за горе поменуте прекршаје.

Једина свијетла тачка Закона за физичка лица је да закон ништа не каже каква ће бити санкција за физичко лице које учини прекршај који је прописан за правна лица.

Овим текстом нису обухваћени дијелови закона:
III – Штампање публикација
IV – Промет публикација
V – Популарисање и пласман публикација
VI – Издавање уџбеника за основне и средње школе
VII – Заштита (издавачког) права

На крају, физичко лице које има средстава ће сигурно покушати смањити трошкове своје (ауторске) публикације тиме што ће је само издавати и сам штампати. Ако то није у стању, што је вјероватно, мораће се обраћати издавачима и штамприма посебно као до сада, што ће поскупити његов рад. Посебан проблем је фотокопирање таквих издања. Фотокопирање убија ауторске напоре да објаве публикацију јер данас сви масовно фотокопирају, а аутори остају без свог прихода.

Циљ сајта

Циљ овог сајт је да, бар у основи уведе грађа-
нина Републике Српске (али и осталих у окру-
жењу: у ФБиХ, Србији и Хрватској) у грађанско право. Доста је општих тема које могу искори-
стити сви са простора ex СФРЈ. Како се не би страдало због незанања - боље је бити обавије-
штен! У многим ситуаци-
јама је потребно потра-
жити услуге професио-
налаца - иако су такве услуге скупе. Али још може бити скупље нак-
надно парничење, нер-
вирање а понекад и гу-
битак права (читај: нов-
ца).
------------------------------------

Максима

С тог разлога, и стара римска максима вије-
ковима је гласила: "Не-
знање закона никога не оправдава!"
------------------------------------

Преузмите сајт

Преузмите овај сајт у једном компресованом самоотпакујућем *.exe фајлу и читајте га off-line (без качења на Internet)! Кликом на доњу слику преузмите фајл, форми-
рајте нови фолдер (ди-
ректориј) на вашем ра-
чунару, двоструко клик-
ните на преузети фајл, изаберите тај нови фолдер (browse) и кли-
ком на дугме "Install" распакујте фајл! Након тога у новом фолдеру пронађите и отворите "index.htm" фајл.